Zato što se mešaju vrste slova: Verdana, koju koristi forum, nema dvostruki gravis npr. i umesto toga korisnik na forumu ta slova vidi u Arialu. Smeta mi.
Али овако замало да нико не прочита шта си хтео рећи.
Знам за тај проблем. Администратор (Пеђа) каже да је нерешив. Али на једно око ваљда можемо да зажмуримо.
(Иначе, форум одваја ове тачке док не напишеш 10 порука.)
Ja nisam nikad čuo ove iz Pravopisa.
U životu. . . Kratkosilazni na
a u reči
Jadran eventualno bi možda došao u obzir kada je vlastito ime u pitanju. (Da ne zaboravim: rečnik navodi reč kao naglasni dublet. ) Taj kratkosilazni treba da stoji i na
e u
Leskovac.
Lèskōvac zvuči bosanski. Kao kada oni kažu
fràncūskī, koji Pravopis opet navodi, ali je u savremenom srpskom dužina na
u gotovo neprimetna ili ne postoji. I osećam razliku između
ìsmejati i
ismèjati se (premda i dalje zvuči čudno, i osećam da se može reći i
ìsmejati (izvrgnuti podsmehu) i
ismèjati (smejati se do mile volje, dosta se nasmejati), a razlika ni u kom slučaju nije distinkcijska, dakle razlikovna).
Naravno:
smèjatiКао и на оној другој теми, опет покушаваш да своје афинитете ставиш изнад норме нашег језика. Треба да знаш да је наш акценатски систем веома разуђен и није хомоген на целокупној територији српског језика. За основицу је узет источнохерцеговачки и шумадијско-војвођански говорни тип. Тамо се најчешће каже онако како стоји у речницима, па и у правописном. Наравно, тенденција је да се дужине губе (у Београду се не само губе него се и редукују сви неакцентовани слогови, до /ə/), да се понеки акценти, услед хиперкорекције, преносе за слог унапред (тако и ово
ѝсмејати), док се код страних речи задржавају на унутрашњим слоговима (
телевизор)..., али ништа од тога није још увек прихватила акценатска норма и још увек спада у супстандардно. Нама се свима чини, нарочито ако смо из Београда (не знам одакле си ти), да мора бити правилно онако како
ми говоримо, али је битна одлика
стандардног језика то што се он целог живота
учи. Нико се није родио говорећи стандардним језиком, него се све то с годинама усваја, учењем.
(Узгред,
Лѐсковац има дужину само у косим падежима, када дођу у контакт сонант и африката:
вц. То је тзв.
компензационо, секундарно дуљење.)
Bi li možda mogao s nama podeliti taj popis?
I da, namerno počeh pitanje sa
bi, dalikanje mi je odlika dijalekata i nema mesta u standardu. Znam, znam reći ćete
Pa piše u gramatikama da je pravilno!, ali postoji vreme kada je ispravno početi ga sa
da, i vreme kada nije. .
Радо, али ми је то у писаном облику. Мрзи ме да прекуцавам, а списак није мали.
О норми упитних облика, опет, не можеш судити на основу свог осећања. Наравно да је правилно, и то не покушавај да оспориш, и
Би ли могао? и
Да ли би могао? Овом првом се, дабоме, даје предност, али други има неупоредиву употребну предност.
I da: kázalište valjda potiče od kázati — i verovatno je bohemizam–prevedenica — te s tim u skladu ne vidim otkud promena.
Основни акценат речи није непроменљив и сталан. Имамо
ру́ка али
ру̀чица,
збо̀рити али
збо́рница,
мȁнастӣр али
манастѝрӣште. Тако и суфикс
-ӣште тежи да скрати основу: имамо
бѝралӣште, гра̀дилӣште и сл., али само
ше́талӣште.
Ка̀залӣште спада у ове прве. Нарочито ту није битно како ми у Србији изговарамо, јер је у питању кроатизам, а они кажу онако како пише у речницима.
