Moj tata je iz uže Srbije, živi među Srbima iz Bosne. Oni kažu da su Bosanci, pa on za sebe kaže da je Srbijanac (a svi su Srbi), kako bi se razlikovali.
Tamo gde nije potrebno takve stvari naglašavati, one se ni ne naglašavaju (tamo gde su svi iz istog kraja).
Molim te, nemoj da doživiš ništa lično, nijedna moja misao, ni dosad ni sad, nije bila lične prirode.
Тако и у Војводини потомци колониста из централне Србије, којих иначе има врло мало али их има, себе зову Србијанцима иако су тај назив примили тек по доласку. Слично и индивидуалци који су се послом или војном службом доселили.
Bože, umalo se ne uvredih!
Добро, причамо отворено, претпостављам да то можемо, као људи који таквим предрасудама не робују. Срби из динарских крајева углавном не воле Србе-старинце у Војводини и подругљиво их зову „мјештанима“, као што ови њих зову „дођошима“. У очима дођоша, мештани су млаки, повучени, себични, недружељубиви, дволични, покварени, неморални и генерално неспособни, док су у очима мештана дођоши лењи, нерадници и згубидани, прегласни и непристојно наметљиви.
А што се тиче отезања у говору, видим да је то сад додато, интересантно је како се Бачвани, Банаћани и Сремци међусобно разликују по томе и међусобно препознају. Нико не чује свој нагласак, али препознаје овај други. На пример, у Зрењанину је новосадски нагласак препознатљив и смешан... а сами се изненадимо када нас у Новом Саду питају „да нисте можда из Зрењанина“.
Од једне пријатељице из Сомбора чух како они (Бачвани) много чистије говоре, јер нпр. Банаћани изговарају „о“ као Мађари. Нарочито је интересантно како људи са граничних подручја себе доживљавају. На пример, говор Беле Цркве и околине је карактеристично „србијански“ и за мене нераспознатљив од говора Костолца, Пожаревца или Смедерева, док они то не прихватају и жацну се кад им неко то каже. Као један пријатељ из Бајине Баште који је причао и чуди се како по Србији кад одмакне ван свог краја стално мисле да је Босанац, па се насмеје и дода „А ђе ја Босанац!“ и притом сложи онај... што Енглези кажу „cultural face expression“ као из Топ листе надреалиста.
Надам се да се ко неће увредити. Ово су ствари о којима се углавном не прича у ширем друштву или пред непознатим људима баш због тога, да се ко не би увредио, али надам се да овде не постоји ризик за то.
