Dijagonalno citanje kakvo pomenu @Maja - sluzi za brzo upoznavanje teksta i eventualno za ponavljanje nekog vec poznatog gradiva. Ali tako je tesko izvesti da si procitao svaku rec, da poznajes nijanse onog sto je sadrzaj knjige. Za to treba ipak preci svaku rec.
Meni je jednom ipak koristilo sto mogu bas tako brzo citati.
Bio sam u poseti prijatelju, i nasao kod njega knjigu koju sam dugo zeleo da procitam, jos od detinjstva: "Kraljevic i prosjak" (Mark Tven). Pozajmiti je - nije dolazilo u obzir, a poseta je bila kratka. Zato iskoristih momenat kada je on sa suprugom morao izaci na sat i po iz stana - i procitah je u cugu. To je malenih dvesta strana, a ja sam vec neko krace vreme bio zavrsio kada su se ljudi vratili kuci. Eh, prijatelj nije verovao da je jesam skroz procitao - i nisam ga mogao ubediti u to, iako sam mu predlagao da napravi test otvarajuci knjigu na bilo kojoj stranici!
))
'Tajna' ove brzine je u mogucnosti da se cita 'sa dva oka' - prepoznajes nekoliko reci odjednom.
Pomoglo mi je i poznavanje stila doticnog pisca, 'Tom Sojera' i 'Haka Fina' sam kao dete (a i kasnije) iscitavao po dvadeset puta. Takodje, niti Tvenov stil nije mnogo tezak.
Ipak, kasnije sam ovu knjigu pozeleo da iznova procitam, nasao je, kupio i procitao.
Razlog je bio: zeleo sam da bolje prozivim celu pricu, jer sam onim brzim citanjem upoznao radnju, ali izgubio od osecaja koji imas kada 'vidis' sta i kako se to sve desava...
Dakle, dozivljaj knjige (kvalitet) opada prevelikom brzinom njenog konzumiranja, kako rece @Mirela.
