Пре свега, извињавам се за мој допринос нарушавању интегритета ове дискусије.
Меша, нисам износио мишљење да израз није неутралан, већ да је питање неутралности свакако валидно и достојно разматрања. Покушавао сам да избегнем упуштање у расправу са господином изнад, у нади да ће нас поштедети даљих мука. Израз верско насиље је сасвим солидан, и неупоредиво бољи од трагикомичног буквалног превода секташко насиље. Моја једина примедба је да није неопходно да свој језик кројимо по мерилима језика страних медија, и да при сваком њиховом помену верског насиља употребимо баш тај термин. У неким случајевима, логичније је говорити о интерконфесионалном, међуверском или интеррелигијском насиљу и сукобима, или чак непосредно именовати сукобљене стране. Не смемо дозволити да нам нечији туђи језик и начин размишљања постану призма кроз коју посматрамо свет. Морамо имати свој интегритет и своје 'ја'.
da da, to je poenta.
ako cemo dosledno tim putem: sto se tice 'nasilja' - mozda bi stvarno tu rec kad se radi o masovnim pojavama trebalo pazljivo koristiti, jer je uobicajenije pre svega rat i (oruzani) sukob.
a ako se radi o ustanku, pobuni i nemirima, ni to se glatko ne bi moglo podvesti pod engleski pojam 'violence' zato sto se u nasoj drustvenoj svesti masovno nasilje koje moze imati moralnu legitimaciju ni ne dozivljava prevashodno kao nasilje nego kao
borba (eng. struggle, strife).
na primer u tom kontekstu reći 'nasilje' od ustanika pravi nekakve nasilnike, sto oni mozda i jesu ali to nije sustina ustanka, nego je to otpor, supotstavljanje drzavnom autoritetu i borba u odredjenim moralnim koordinatama u sta se nasilje uklapa tek kao posledica, "ljudska cena" borbe - kao
stradanje. u tome, pricanje iskljucivo o nasilju meni licno izgleda kao pricanje o potonjem sa izostavljanjem prvog, odnosno registruje mi se u mozgu skoro kao neka stilska figura.
dalje, stradavanje moze biti smatrano manje ili vise opravdanim, ali ni u ekstremnom slucaju fanatika koji su pocinili zverstva, to nece biti dozivljavano kao samo nasilje - i dalje nam je, verujem, svima blize da to vidimo bas kao 'krvavu pobunu fanatika'
nego kao neki jako specifican pojavni oblik necega jako apstraktnog ("nasilja", u slucaju da kazemo versko nasilje).
dok u engleskom to ide suprotnim putem zato sto su (mnogi) stanovnici anglofonih zemalja zbog svoje istorije snazno senzibilizirani na ideju
nenasilne borbe i nenasilja kao opsteljudske vrednosti, tako da se vec samo nasilje karakteristicno belezi na njihovom moralnom kompasu, a specificne okolnosti borbe - konfrontacije dveju strana su nesto manje "trazena roba" (bar ako pricamo o novinskim naslovima; ne zelim da ispadnem cinican ovde). kod nas, u izostanku trajnijih i opsteprihvacenih tekova nenasilne borbe (tekovina nasilne borbe imamo na pretek), borba i nasilje razumljivo idu skupa na relativno neproblematican nacin, a ono sto se zali i osudjuje je u prvom redu stradanje nevinih i uopste preterano stradavanje.
tako da reci nasilje u kontekstu zbivanja koja podrazumevaju stradavanje kao su gorenavedena moze izgledati kao potenciranje da se u njima desava nasilje sto, opet, izgleda kao
suvisno podsecanje na dobropoznatu i opstepodrazumevanu cinjenicu.
sto se tice 'verski' - nisam siguran da su izrazi koje navodis (medjuverski, interkonfesionalni, interreligijski) na slican nacin podesniji u odnosu na "puko" verski. sta se tu dodatno saopstava? sta sa situacijom kad nasilje ni nije izmedju vera nego je samo jedna strana motivisana verom, kao npr u slucaju verskog terorizma?
@p.s. vidim sad da nisi tvrdio da izraz nije neutralan, malo sam se preterano razmahao u prethodnom postu na temelju toga, a vidim i od ovoga je skoro opet ispao traktat; nastojacu da sazmem ubuduce
