Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
12.24 ч. 20.01.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 4  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Upotreba crte u srpskom jeziku  (Прочитано 47565 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
vesnam
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 2


« у: 11.56 ч. 20.10.2006. »


Bila bih zahvalna ukoliko bi neko mogao da mi pojasni da li je tacno da se u nasem jeziku koriste dve razlicite crte?
Jedna za odvajanje strane reci od nastavka za padez, npr. "IT-ja" i druga koja se koristi za odvajanje delova recenice, npr. "Krenuh, kad – nigde nikog."
Prva se dobija prostom upotrebom tastera na tastaturi za minus, a druga kao precica ALT+0150. Vizuelno, deluje mi da su crte identicne, pa ne vidim puno smisla za upotrebu dve crte.

Puno hvala!
Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #1 у: 12.14 ч. 20.10.2006. »

Неко ће ти дати опширан одговор, а ја само овако, на брзину, да ти кажем да су то две различите ствари – црта и цртица. Цртица је спојни, а црта раздвојни знак (означава паузу већу него што означава зарез).

Пример:    
ремек-дело (спојна црта, цртица)
Кренух, кад – нигде никог! (раздвојна црта, пауза)

(Код мене се, на тастатури, цртица сама претвори у црту чим завршим следећу реч. Изгледа да је поента у размаку, цртица се обично користи у спојевима без размака и програм то зна. Ако откуцаш размак, па следећу реч, цртица се аутоматски претвара у црту.)
« Задњи пут промењено: 12.17 ч. 20.10.2006. од Мирна » Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
Данијела
сарадник
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 51


« Одговор #2 у: 13.00 ч. 20.10.2006. »

Правопис је прилично опширан када је о ЦРТИ ријеч.
Понешто ћу ти издвојити:
"Црта спада у реченичке знакове највеће изразитости и има велики експресивни значај, тако да од ње битно зависи утисак који пишчев стил оставља на читаоца, као и јасноћа и прегледност текста. Стилској изразитости црте посебно доприноси то што она као реченички знак практично нема обавезне, аутоматизоване примене.
  Црта је знак који најчешће може заменити зарез и који најнепосредније допуњава његове функције... Она се уместо зареза пише тамо где је потребан изразитији знак и тамо где треба избећи нагомилавање зареза... писање црте треба да остане умерено..."

У Правопису се даље редају тачке и подтачке као примјери за писање црте.
У тачки 197c разјашњено је твоје питање:
"Цртом се често одваја закључни део реченице, којим се своди њен садржај: Ни оца, ни брата, ни сина, ни друга, ни мужа, ни обичног познаника ― никог познати не можеш. ― Што су момци прсих ватренијех, у којима срца претуцају крв уждену пламеном гордошћу ― што су они?"

У посљедњој тачки пише:
" Да би се јасно разликовала од цртице, црта треба да буде отприлике двоструко дужа од ње, или и више. За разлику од цртице, црту не треба понављати у наредном реду кад се нађе на крају реда, сем каткад примакнуту црту између бројева. ― По свом значају за складно уобличавање текста, црта у овладавању писменошћу и приручницима заслужује више оажње него што јој се обично посвећује."

О ЦРТИЦИ у Правопису пише:
"Док црта начелно служи у организовању и обликовању реченице, цртица у својој основној служби припада лексици, животу речи ― и то двочланих или каткад вишечланих лексичких јединица. Те јединице називамо полусложеницама, а цртица је у њима истовремено и спојни и раздвојни знак, некад више једно а некад друго... Цртица показује тешњу везу него белина између речи ― и увек се пише као примакнути знак, без белине између ње и графије уз коју стоји."

Даље се наводе неке техничке и формалне службе цртице, нпр. да се цртица пише на крају реда кад дио ријечи преносимо у нови ред;
па па кад рашчлањујемо цјеловиту ријеч; па кад рашчлањујемо скраћенице; па кад комбинујемо два вида или два система писања (овдје долазимо до твог питања), нпр.: 75-годишњи, из ЖТП-а, и тако даље.
 
Надам се да сам ти помогла овако укратко. Милим да је разликовање црте од цртице врло битно. Ако будеш могла набави Правопис српског језика, ту све пише.
Поздрав.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #3 у: 19.04 ч. 20.10.2006. »

Mirna i Danijela su već rekle većinu stvari, hoću samo da dodam da ne postoji konvencija kada je reč o dužini crte; crtica se piše ovako (-), dok crtu neko piše kao (–), „en crta“, a neko kao (—), „em crta“. Oba načina su ispravna, a lično koristim drugu varijantu, volim da što više naglasim razliku u dužini.

Takođe, ne postoji standard, ali mislim da je u slučaju da nemamo „pri ruci“ znak za crtu najlepše napisati je kao dve crtice (—). Nije pravilno, ali jeste najpraktičnije i najbolje rešenje u takvoj situaciji.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #4 у: 22.08 ч. 20.10.2006. »

Још нешто о црти.

Црта, (—) , пише се без размака са стране у овим случајевима:

•   Када се означава нека удаљеност: пруга Београд—Ниш.
•   Када црта значи до:  чланови закона 35—55.
•   Када се означавају партнери: сусрет Крамник—Топалов, Партизан—Рад.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #5 у: 11.20 ч. 21.10.2006. »

U prvom i trećem Zoranovom primeru, kao i u ostalima gde se crta inače piše bez razmaka, razmak se ipak stavlja ako su izrazi koje povezuje višečlani (tj. bar jedan od njih):

pruga Novi Sad — Niš,
susret Crvena zvezda — Rad,
1. I 2006 — 31. XII 2006.
Сачувана
Мирна
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 159


« Одговор #6 у: 10.07 ч. 23.10.2006. »

И још један случај (црте без размака) који не смемо да заборавимо:

Ј.В. Гете (1749–1832)
Сачувана

Језик је дом бића. (Хајдегер)
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #7 у: 15.36 ч. 02.01.2008. »

   Извињавам се, али стварно морам опет да вас давим сличним стварима...

   1) како се („по новом“ - чула ја да има неки нов начин) пишу називи хемијских једињења: угљен(-/ )диоксид, калцијум(-/ )карбонат и сл.?
   2) Т(-/ )лимфоцити, α(-/ )кератин и сл.
   3) и даље: састављено, са цртицом или растављено: антеропостериорна и дорзовентрална оса; нпр. соматичко-моторна влакна ( = нервна влакна која инервишу (и даље пише инервирају) телесну мускулатуру))(, нервно-мишићна (нпр. синапса), акустичко-латерални систем (= чулни органи у којима су рецепторне ћелије и, самим тим, начин функционисања слични, а на различитим су местима - а где спадају органи чула слуха и нпр. бочна линија код риба)
   4) параксијски - у смислу они који се налазе поред (паралелно са) осовином (аксисом) тела: са 1 или 2 а?
   
   А да отворим ја тему која ће се тицати само мог уџбеника...?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #8 у: 15.47 ч. 02.01.2008. »

U prvom i trećem Zoranovom primeru, kao i u ostalima gde se crta inače piše bez razmaka, razmak se ipak stavlja ako su izrazi koje povezuje višečlani (tj. bar jedan od njih):

pruga Novi Sad — Niš,
susret Crvena zvezda — Rad,
1. I 2006 — 31. XII 2006.

Чуди ме да баш ти, Бојане, не ставиш тачку иза године Grin...

У датуму, иза 2006. требало би да стоји тачка, јер јој следи белина а не одмах црта. Мада је то једна од недоумица које чекају на нови Правопис да би биле разрешене. О томе овај Правопис ништа не каже, Клајн у РЈН такође на два различита места даје два различита примера, један са тачком други без тачке...
« Задњи пут промењено: 15.49 ч. 02.01.2008. од Brunichild » Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #9 у: 16.30 ч. 02.01.2008. »

   1) како се („по новом“ - чула ја да има неки нов начин) пишу називи хемијских једињења: угљен(-/ )диоксид, калцијум(-/ )карбонат и сл.?

Ugljen-dioksid, kalcijum-karbonat.

   2) Т(-/ )лимфоцити, α(-/ )кератин и сл.

T-limfociti, α-keratin.

   3) и даље: састављено, са цртицом или растављено: антеропостериорна и дорзовентрална оса; нпр. соматичко-моторна влакна ( = нервна влакна која инервишу (и даље пише инервирају) телесну мускулатуру))(, нервно-мишићна (нпр. синапса), акустичко-латерални систем (= чулни органи у којима су рецепторне ћелије и, самим тим, начин функционисања слични, а на различитим су местима - а где спадају органи чула слуха и нпр. бочна линија код риба)

Antero-posteriorna, dorso-ventralna, somatičko-motorna, nervno-mišićna, akustičko-lateralni.

   4) параксијски - у смислу они који се налазе поред (паралелно са) осовином (аксисом) тела: са 1 или 2 а?

Sigurno je sa dva A, ali ne sviđa mi se ni nastavak — ako možeš, stavi paraaksijalni.

Чуди ме да баш ти, Бојане, не ставиш тачку иза године Grin...

Pogledaj datum, to je bilo pre skoro godine i frtalj Smiley (tj. pre nego što je Klajn pojasnio situaciju).
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #10 у: 16.35 ч. 02.01.2008. »

Чуди ме да баш ти, Бојане, не ставиш тачку иза године Grin...
Pogledaj datum, to je bilo pre skoro godine i frtalj Smiley (tj. pre nego što je Klajn pojasnio situaciju).

Стварно! Али... Кад је појаснио ситуацију? Како да ја не знам за то? Да ли би могао да поновиш (ако си већ негде причао о томе, извињавам се)...
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #11 у: 16.52 ч. 02.01.2008. »

Кад је појаснио ситуацију? Како да ја не знам за то?

Nije nigde zvanično, nego u privatnoj konverzaciji sa mnom (pre oko pola godine, tačnije sredinom jula). Rekao sam ti to odmah, dobro si upamtila i od tada se pridržavaš toga i ispravljaš druge (kao mene maločas Smiley).
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #12 у: 16.55 ч. 02.01.2008. »

Кад је појаснио ситуацију? Како да ја не знам за то?

Nije nigde zvanično, nego u privatnoj konverzaciji sa mnom (pre oko pola godine, tačnije sredinom jula). Rekao sam ti to odmah, dobro si upamtila i od tada se pridržavaš toga i ispravljaš druge (kao mene maločas Smiley).

Да, али ја сам разумела да су то твоји закључци, а не да је то рекао сам Клајн... И чини ми се да си такође напоменуо да ипак треба сачекати нови Правопис (онај што је као Храм светог Саве, никад да изађе...)
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #13 у: 18.04 ч. 02.01.2008. »

Isuse Hriste. Pa da je rekao i Meher Baba, Jehova ili Amon Ra, otkad se to u privatnoj konverzaciji može menjati pravopis? Mislim, kako ćemo o tome obavestiti ostale smrtnike?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #14 у: 18.26 ч. 02.01.2008. »

Није баш тако, Лолита, нико није мењао Правопис, само је појашњена недоследност текста у Правопису.

У тексту Правописа (а исто важи за Клајнов речник) стоји да се тачка иза редног броја изоставља само када непосредно следи знак интерпункције; дакле, ако следи размак па тек онда знак, требало би да тачка остаје. Кажем ’требало би’, пошто је то оно што стоји у тексту правила; међутим, Правопис даје примере „Иво Андрић (10. IX 1882 — 13. III 1975)“, без тачке иза ’1982’ (а исти овај пример даје и Клајн под одредницом ЦРТА), затим рат 6. IV 1941 — 9. V 1945, такође без тачке после ’1941’, што се коси с текстом правила. Поводом том неслагања Бојан се консултовао с господином Клајном, и закључили су да се на то мора обратити пажња приликом писања новог Правописа; док се не појави, остаје — по Клајну — да се држимо онога што пише у тексту а не у примерима: дакле, тачка се не пише само кад непосредно следи знак интерпункције, а пише се ако прво следи белина (према томе, исправно ће бити „Иво Андрић (10. IX 1882. — 13. III 1975)“ и „рат 6. IV 1941. — 9. V 1945“, али „1982—1975“ и „1941—1945“).
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 4  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!