Srpske poslovice

[Ђорђе Божовић]

Покренемо нову вики страну "Српске Пословице" на Википедији (http://sr.wikipedia .org) или Викиречнику (http://sr.wiktionary. org).

Или Викизворнику: http://sr.wikisource. org

[Pedja]

Vikipedija je Vikipedija, a Vokabuilar Vokabular. Nema svrhemesati to dvoje, narocito sto Vikipedija tehnoloski ne predstvlja nikakvobitno unaprdjenje.

Gledajte na ovde disksusije ovde kao prikupljanje materijala za Vokabular. Sve ce ovo jednog dana biti na neki nacin ubaceno u namensku aplikaciju Vokabulara, koja ce biti naprednija od Vikipedije trista puta i to samo iz jednog razloga - sto ce biti namenska i time obezbediti i mnogo bolje mehanizme unosa kao i mehanizme za koriscenje unetih podataka. Viki je po pitanju organizacije podataka totalno neprikladan, nepraktican i u najvecoj meri neupotrebljiv sistem.

[Ena]

Што пређе преко зуба оде преко брда.

Ja bih ovu protumačio da, kad nešto kažeš ne možeš da vratiš nazad a naročito ne da se prenese dalje.

Покрај сува дрвета и сирово изгори.

Upravo. ima slično značenje kao "S kim si, takav si".

U vezi s ovom prvom, slična je "Odapeta strela i izgovorena reč, ne vraćaju se."  S tim što ova izreka nije srpska, bar tako mislim...

Uh, a ovu drugu bih protumačila drugačije, pa neka bude ovo moje samo jedno od mogućih tumačenja... Naime, sirovo i suvo drvo nisu sasvim isto. Ali, ako stavite sirovo drvo pored suvog, a preti im vatra, sirovo drvo izgoreće samo zato što je pored suvog. Ili će možda onda izgoreti brže, što i nije toliko bitno za pouku. Sada još samo da definišem pouku/poruku, a to je već malo teže.

Kada se npr. loži vatra, sirovo drvo sa namerno stavi pored suvog da bi i ono izgorelo. Ovo mi liči na, recimo, korišćenje jedne osobine jednog materijala, da bi mu se prilagodio taj isti materijal koji ima drugu osobinu, a zajedničko im je svojstvo da gore. Odnosno, izgoreće oba drveta, i suvo i sirovo ako ih stavite jedno pored drugog. Dok, bi na primer, bilo malo teže da sirovo drvo, samo i izdvojeno, zapalite. Kako bi se ova pouka skraćeno nazvala, stvarno mi ne pada na pamet trenutno.

Možda da stihija (u ovom slučaju vatra) ne zna za sitne razlike između istih stvari, odn. tu su svi izjednačeni. Kao što i druge velike prirodne nepogode (uragani, cunamiji, zemljotresi, vulkanske erupcije) brišu sve pred sobom bez razlike. Elem, priroda u vidu elementarnih nepogoda, nije baš osetljiva prema živom svetu.  

Ovo zadnje je, naravno, samo neslućeno proširenje poslovice, i izlazi daleko iz okvira njenog doslovnog tumačenja. To je ako bismo doveli stvari do krajnjih posledica, kad već jednom počnemo da ih pratimo, pa se ne zaustavimo...  

[Ena]

"Tiha voda breg roni" razumem da se kaže za nekog ko na lep način i polako ali sigurno na kraju dobije što želi... Nešto slično "lepa reč i gvozdena vrata otvara"...

Slažem se u principu, ali s ovim se nikad ne bih zezala i ovo lep način zamenila bih sa nevidljiv, neprimetan.

[Ena]

Iskreno, mnoge od poslovica koje je Peđa nabrojao mi se ne sviđaju, a nisu ni istinite.

Kako god bilo, evo još nekih, tematski rapoređenih.

Namerno izostavljam one na temu rodbinskih odnosa, braka, ljubavi, žena i gostoprimstva. I ko bi rekao , najmračnije poslovice su o gostoprimstvu, a navodno smo gostoprimljiv narod. Ne znam šta da kažem...

DOBROZLO

Ako neće zlo od tebe, a ti bježi od njega.
Bježao od kiše, stigao ga grad (kaže se kada neko bježi od jednog zla a stogao još veće).
Bolji je dobar glas nego zlatan pas.
Vode i zlobe nikad neće nestati.
Gori su poturčenjaci nego Turci.
Dao bi mu košulju s leđa (kaže se za predobra čovjeka).
Dobro je sve znati, ali je zlo sve činiti.
Zlo rađenjegotovo suđenje.
I od zla ima gore.
Podmuklo pseto najpre će ujesti.
Svrbe ga leđa (kad neko čini nevaljalstvo pa zaslužuje batine).
Taj se nije još rodio, koji bi svima ugodio.
Hrani pseto da te ujede.

ISTINALAŽ

Valja lagati koliko se može vjerovati.
Više valja vjerovati očima nego ušima.
Volim vjerovati nego ići te pitati.
Da je raži koliko je laži, ne bi svijet gladovao.
Deca, budale i pijanci govore istinu.
Đe ti obećaju mnogo, malu torbu ponesi.
Obećanje, ludom radovanje.
Svaka je šala polovina istine.

MUDROSTLUDOST

I konj od sto dukata posrne (svako može pogriješiti).
Kada lisica drži pridiku, pripazi na svoje guske.
Kada hoćeš o Turčinu da govoriš, skini najpre kapu da vidiš da nije pod njom.
Najdalje je što je prošlo, a najbliže što će doći.
Pasju grešku ovce plaćaju (pojede ih vuk).                  ova je savršena
Svaka šteta uči čovjeka pameti.

Sindžir gvožđe muka je velika,
Tamnica je gora od sindžira,
A zla žena gora od oboje,
A zla pamet gora neg' sve troje.              i ova skoro  , mada ne znam šta je sindžir*

OBRAZ

Bolje je imati prst obraza, nego aršin zadnjice.     
Sve za obraz, a obraz ni za što.
Svako čudo za tri dana, al' sramota dovijeka.
Tajne ne odaj, obraz ne prodaj.

Ima ih, naravno, još, ali ovde stajem. Ako sam neku poslovicu iz uvodnog posta ponovila, nek mi se oprosti, nije namerno.

P.S. *Našla sam i ovo, ali ostaje zagonetka šta je sintagma sindžir gvožđe - možda, gvozdeni lanci, tj. biti okovan lancima u kontekstu proširene poslovice???

Sindžír, m. povorka, red ljudi. Da preveze crno roblje, crno roblje tri sindžira. Rečn. MS: povorka.

[VladKrvoglad]

Sindžir gvožđe muka je velika,
Tamnica je gora od sindžira,
A zla žena gora od oboje,
A zla pamet gora neg' sve troje.              i ova skoro  , mada ne znam šta je sindžir*

P.S. *Našla sam i ovo, ali ostaje zagonetka šta je sintagma sindžir gvožđe - možda, gvozdeni lanci, tj. biti okovan lancima u kontekstu proširene poslovice???

Sindžír, m. povorka, red ljudi. Da preveze crno roblje, crno roblje tri sindžira. Rečn. MS: povorka.

Sindžír = okovi, negve, verige, lanci. U prenesenom smislu: ropstvo, nemoc.
Ocito da se i recnik MS malko lopta nepreciznostima. Kazu tek tako : "Povorka"...  da i to, ali: 'Povorka (kao) vezana lancima'. Zato su pokusali da pomenu roblje.

[Ena]

Izvini, nisam navela moj izvor. 

Sindžír, m. povorka, red ljudi. Da preveze crno roblje, crno roblje tri sindžira. Rečn. MS: povorka.

Ovo gore je preneseno doslovno iz knjige Branislav Mitrović, Rečnik leskovačkog govora. Izostavila sam samo brojeve, pls vidi dole.

Sindžír, m. povorka, red ljudi. Da preveze crno roblje, crno roblje tri sindžira., 6, 643. Rečn. MS: povorka, P - S, 772.

Ako dobro shvatam , ovi prvi brojevi upućuju na literaturu koju je koristio sam autor rečnika, a čiji se spisak navodi na kraju knjige. U ovom slučaju, izvor pod brojem šest je Dragutin M. Đorđević: Život i običaji narodni u leskovačkoj Moravi.

[Ena]

... ove su super! 

http://www.exodus-cudo.com/2012/01/glava-i-rep/

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Српска култура и обичаји > Тема: Srpske poslovice