Medjutim, postavlja se sledeće pitanje: ko takvim slengom govori? Jer jedan jezik moze imati vise slengova, da tako kazem.
Naravno. Ovim govore mladi (i mladi duhom
).
Zapravo, nisam sigurna da postoji slang koji koriste viši, ili obrazovani društveni slojevi.
O, postoji i te kako.
Ima raznih vrsta nestandardnih govora, to je tačno — obično ih ovako terminološki razlikujemo:
žargoni su sociolekti nekih struka (recimo, medicinski žargon, zidarski žargon, lingvistički žargon, automehaničarski žargon itd.; eto, njima govore i viši i obrazovani slojevi) — oni se odlikuju najprije posebnim vokabularom koji cirkuliše između ljudi te struke, a koji ne koriste ljudi van tih struka; zatim
sleng je ono što mi inače u razgovoru zovemo "žargonom", dakle govor mladih, tinejdžera i slično — i on se odlikuje upravo svojim pomodarstvom ili modernošću: omladina govori onako kako je za nju moderno, i taj sleng se menja iz generacije u generaciju (naši roditelji su imali svoj sleng, koji je zastario kako smo mi počeli stvarati naš sleng i kome smo se mi, naravno, podsmijevali — recimo, njihovim "cajkanima", a za nas su to bili, recimo, "pajkani", a koji je, i naš sleng, opet zastario kako stasava nova generacija koja ima svoju modu i svoj sleng, i smije se našim "pajkanima" jer oni govore, šta ja znam, "murija", i slično
); i konačno,
argo jeste govor kriminalaca, sumnjivaca i sličnih ljudi — i on se pre svega odlikuje šiframa i stvara se tako da bude razumljiv samo uskom krugu ljudi koji pripadaju toj grupi.
Razumljivost samo u jednoj grupi jeste odlika svih tih vrsta žargona, slengova i argoa, ali je samo za argo kriminalaca ona u prvom planu i za argo je najkarakterističnija odlika. Mi ne razumemo žargone i slengove grupa kojima ne pripadamo, ali ne zato što oni to od nas smišljeno namerno kriju, nego zato što prosto "nismo iz te priče" (znam i ja poneki žargonizam
), ne provodimo vreme u tim grupama i ne govorimo tim sociolektima. Ali samo argo se namerno i smišljeno krije i šifruje — dakako, iz razumljivih razloga.
I naravno, postoji još mali milion drugih sociolekata — svaka društvena grupa i grupica, pa i svaki spoj dvaju ili više ljudi, imaju i svoj poseban varijetet jezika kojim unutar te grupe, ili kojim baš to dvoje ili više ljudi, međusobno opšte.
