Баш јуче је моја професорица поставила питање наглас, али онако више са себе, докле ћемо више правити глупости, и изигравати нешто посебно, и одвајати се од света, и посрбљавати страна имена... И зашто једноставно не ухватимо корак са светом, и изгубимо ту навику да транскрибујемо речи, јер се то не ради нигде на свету осим у Србији...
Meni se cini da si ti ili tvoja profesorica pomesali loncice. Jedno je "posrbljivati" a drugo je "transkribovati" strano ime. Posrbljivati znaci da od Dzona napravis Jovana, a od Dzeremija Jeremiju, dakle menjanje stranog imena u srpsku verziju istog, a transkripcija je kada John-a promenis u Dzona i Jeremmy-ja u Dzeremija.
Po srpskom pravopisu, imena se odavno ne "posrbljuju" vec transkribuju. Taj obicaj je ostao jos samo kod imena papa i ponekog kralja iz neke davne istorije tipa Karlo Veliki. Sva ostala imena se transkribuju, to jest, pisu se onako kako se citaju u odredjenom stranom jeziku.
И да они који пишу латиницом немају проблема, али они који пишу ћирилицом обавезно страно име морају писати латиницом и оригиналу
Ovo nije tacno. Imena se po srpskom pravopisu mogu pisati u originalu u latinicnom tekstu uvek, i u cirilicnom tekstu samo i izuzetno onda kad ne znamo kako se to ime cita, pa samim tim ne znamo kako se ono transkribuje. S druge strane, transkripcija je u cirilicnom tekstu obavezna (osim kad ne znamo kako se doticno ime cita, naravno) a u latinicnom zavisi od izbora onog koji pise.
Зар је смешније изговорити име правилно ма како се оно писало или га написати у оригиналу иако најчешће не знамо како се оно чита. Да једног "Жака" претворим у јацкуеса... Јер можда не знам прочитати дотично име.
Ne znam tacno na sta si ovde mislio, ali citanje imena onako kako se izgovara u originalnom jeziku jeste smesno. Treba ga transkribovati. Zasto? Zato sto nas jezik nema sve glasove i poluglasove koje imaju drugi jezici, i nasilno uvodjenje tih poluglavoa izgleda smesno. A s druge strane, ne znaju svi npr. engleski ili spanski ili francuski kako bi mogli da izgovore u originalu. Ne zaboravi da ljudi kad uce jezik, obicno imaju najvise problema sa izgovorom, dok nauce kako se odredjeni glasovi izgovaraju u jeziku koji uce. Primera ima koliko hoces - francusko ili englesko R, englesko TH, spansko Z, G ili J.... Nemacko grleno R.... Zato se imena prilagodjavaju srpskom glasovnom sistemu - da se ne bismo mucili i da ne bismo ispadali smesni. Probaj da pricas o teniseru Andy Murray-ju izgovarajuci njegovo ime bas, bas onako, po engleski. Bio bi smesan. Zato je to ime transkribovano u Endi Mari. Nije posrbljeno (sto bi otprilike bilo nazvati ga Andrija Maric
)
I nakon svega, ostavljanje imena u originalu dovodi do jos jednog problema koji nastaje kada treba to sto ime staviti u neki padez. Pravopis je i to resio, a ako ces iskreno, vise volim ime transkribovano pa lepo iprirodno slozeno u padez, nego hermafrodit imena u originalu i srpskog padeza.
PS: I da, nisu Srbi jedini koji traskribuju imena. To rade svi jezici koji koriste cirilicu. I tu smo mi u prednosti, jer se srpski moze pisati i cirilicom i latinicom, ali ruski, makedonski, beloruski, bugarski itd. ne mogu. Kako mislis onda da oni resavaju taj problem - jednostavno. Transkripcijom. Evo ti i primer:
српски: Алберт Ајнштајн/Albert Ajnštajn
руски: Эйнштейн, Альберт
бугарски:Алберт Айнщайн
македонски:Алберт Ајнштајн
белоруски:Альбэрт Айнштайн
украјински:Альберт Ейнштейн
сибирски: Ейнштейнов, Альбер
монголски: Альберт Эйнштейн
....
