Пријемни испит за средње школе?

[Оли]

Те тестове можеш купити. Мислим да је издавач Друштво за српски језик. Такође ти предлажем да погледаш сајт ОШ у Мрчајевцима, не знам тачну адресу, тамо има силних тестова са разних нивоа такмичења, па и регионалних. Имају сјајног професора техничког и он редовно качи све што је занимљиво из свих предмета. Нисам сигурна да ли тамо можеш наћи тестове за средњу школу, али вреди покушати.

[Оли]

Нађох.  osmrcajevci.edu.rs

Зашто ми не поплави?

[Madiuxa]

Zato sto ti fali http://

http://osmrcajevci.edu.rs/

[Оли]

http://osmrcajevci.edu.rs/
[/quote]

osmrcajevci.edu.rs
Зашто ми не поплави?

Zato sto ti fali http://

http://osmrcajevci.edu.rs/

 

[J o e]

Ха-ха! Ево још једне грешке. Скинуо сам са датог сајта тестове за такмичење из српског и у тесту са овогодишњег општинског такмичења пише да је придев краљевски настао од основе краљев(-) и суфикса -ски. Кад бисмо ту реч растављали на морфеме, истина, морали бисмо да раздвојимо краљ-ев-ски, али је одавно у лингвистици познато постојање сложених (перинтегрисаних) суфикса, што ће рећи да краљевски није изведено од краљев суфиксом -ски, већ од краљ суфиксом -евски (аломорф од -овски), што бележи и Клајн у Творби. То најбоље показује значење: краљевски је 'који припада краљу, који је у вези с краљем' или 'који као да припада краљу' и сл. Видимо, дакле, да је мотивна реч (која се мора налазити с десне стране ако је анализирана реч мотивисана) овде краљ, а не краљев.

Наравно, не кажем да је у тесту требало да напишу овај одговор, већ да не дају деци од петнаест година примере које ни они не знају да реше.

[Оли]

Наравно, не кажем да је у тесту требало да напишу овај одговор, већ да не дају деци од петнаест година примере које ни они не знају да реше.

Па то ти кажем. Моја идеја и жеља и јесте да на овом месту укажемо на питања која не треба задавати, и на питања с грешкама, и на глупа питања.

[Ђорђе Божовић]

Znam da svi ti glagoli idu sa dugosilaznim, čujem ih tako na televiziji ili vidim u kakvom rečniku; ali ono što je meni zanimljivo jeste to što bih jedino pȃmtiti i ja izgovorio tako (mada ne obećavam da mi se ne bi katkad omaklo ni pámtiti), péglati sa uzlaznim, a ostala tri sa kratkim akcentima.

Питао сам неке људе из мало јужнијих места (Пријепоље и околина): и они кажу прȁвдати, пéглати, али пȃмтити.

Čini mi se kako zaista postoji tendencija u dijalektu da se dugosilazni akcenat sa prvog sloga ili skrati ili pretvori u uzlazni.

Ja nikad ne bih rekao da se prezivam Bȏžović, već Bóžović, iako bih govorio Sȋmović, Rȃdović i sl., jer sam tako od malena naučio slušajući od familije, komšija i prijatelja. Ima ljudi koji mi kažu Bȏžoviću, ali ja se sâm nikada ne bih tako predstavio.

Takođe sam ovde zabeležio i akcente Míšović i Čútović, što su fakultativni izgovori sa dugouzlaznim akc. prezimenâ koja su nastala od dvosložnih hipokoristika na -o ili -e sa dugouzlaznim.

Zatim u infinitivima glagola — štámpati umesto štȃmpati, pa čak i pámtiti mesto pȃmtiti. Onda prȁvdati, kȁrtati se, bȁnčiti. U prezentu se, međutim, dugosilazni ipak drži.

A, opet fakultativno, uklanjanje dugosilaznog doći će i u: májka, súnce, Úžice, Čávlovac, právda, bánka.

Cenim da se ova osobina takođe, i radikalnije, javlja i u drugima govorima po Bosni, i još jedna je od izoglosa koje povezuju užički kraj sa bosanskim dijalektima.

[J o e]

Кад си већ поменуо датив. Пази, постоји питање да се разврстају предлози који иду уз одређене падеже. Дат је и предлог према који треба сместити и уз локатив и уз датив. Никад, никад не поменем на том узрасту да према иде и уз локатив, просто зато што на том узрасту то није потребно и зато што је то толико редак случај (Сећам се примера из Стевановића: Лево према бини налази се то и то.) и зато што им треба помоћи да разликују суштински та два падежа. Ако науче да к(а) и према иду уз датив, а остали уз локатив, олакшано им је, а кад дођу у прилику (у филолошкој гимназији или на филолошком факултету) да сретну и пример (који се у пракси ређе среће) са према уз локатив, биће способни да разумеју зашто је то тако. Многа деца уопште не разумеју да у датом примеру према значи у односу на.

Не знам како, РМС бележи да према иде уз локатив и генитив! Не уз датив, локатив и генитив, само уз потоња два! Њима је правац кретања — локатив! Цитирам значења:

према предл.
1. с лок. изриче
а. правац или смер.
6. место, положај насупрот, преко пута коме или чему.
в. однос, повезаност кога, чега с чим, стање или збивање при каквим условима.
г. према чему је упраељена радња или осећање, лични однос (пријатељски и непријатељски).
д. размер или омер.
ђ . у односу на.
е. приближно одређивање времена.
ж. одговарање, подударност, слагање, сагласност.
з. извор светлости.

2. с ген. заст. покр. изриче
а. да је нешто окренуто према ономе што реч у генитиву значи.
б. однос.
в. поређење.

Изр. бити према глави — тицати се живота.
ово неће бити према добру — ово не слути на добро;
према томе — стога, због тога (логичка последица).

Не знам је ли овај проблем решен у Једнотомнику. Ако би могао неко да погледа...

[Дарко Новаковић]

Једнотомник не бележи да према иде с генитивом.

Каже да с дативом изриче:
а. (у вези с кретањем, покретом и сл., каткад и уз прилоге) правац или смер; окренутост, управљеност.
б. усмереност пажње, осећања, расположења и сл.

С локативом показује:
а. место, положај на супротној страни, насупрот некоме или нечему, преко пута.
б. полазиште, темељ, основу, извор и сл. на основу којег или с обзиром на који се нешто догађа, бива, закључује и сл.
в. однос, сразмеру, размер, пропорцију.
г. однос, поређење.
д. подударност, сагласност, слагање.

[J o e]

Добро је да су то исправили. Хвала!

[Оли]

Добро је да су исправили, али није добро што очекују да ученик осмог разреда зна да према иде уз локатив.  Ученик ће то научити напамет, јер му је онај пример (Лево према столу налази се столица. нпр.) потпуно нејасан или му је макар био непознат док се није суочио са овим питањем... На крају крајева, задатак разврстај предлоге у односу на падеж уз који могу да стоје, па све примери који могу да стоје уз по два падежа, један је од безобразних задатака.

[Miki]

На крају крајева, задатак разврстај предлоге у односу на падеж уз који могу да стоје, па све примери који могу да стоје уз по два падежа, један је од безобразних задатака.

А шта су понуђени одговори? И како је постављено питање? Није ваљда дат само једаред предлог који може уз два или три падежа да се употреби, а онда и оба (обатри ) падежа? То је онда стварно подло, јер нема јединственог решења.

[Оли]

Не, не. Кажу, мрзи ме да устајем па да цитирам, али отприлике овако: Разврстај предлоге према падежу уз који могу да стоје, па су набројани неколики предлози. Рецимо, с, од, према, до... и онда ученик мора да одговори: с иде уз генитив и инструментал, од уз генитив, према уз датив и локатив, до уз генитив, дата су још два-три предлога.

[Miki]

Па то и није тако страшно питање, по мом мишљењу. Замисли кад би било питање: наведи сва значења која може имати генитив (40 и више), или наведи предлоге који иду уз генитив (има их ихахај).

[Ђорђе Божовић]

Vrlo je strašno i bezobrazno pitanje na tom nivou. (I besmisleno, uopšte ne služi tome da proveri znanje nego juri grešku.) Učenik osmog razreda teško da se može dosetiti, recimo, da „prema“ ide i uz lokativ, „u“ i uz genitiv i sl.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Школски задаци > Тема: Пријемни испит за средње школе?