Ти си овде изјавио: Југославија најлепша и најбоља држава на Балкану која је икада постојала.
Nisam uopšte tako rekao, već sam rekao da je Jugoslavija bila vrhunac civilizacijske emancipacije narodâ zapadnog Balkana, al’ dobro...
Националиста није онај ко лаже, већ она који на пробран начин износи чињенице о одређеној држави и нацији.
Ови што лажу и фалсификују за одређене нације и државе се називају шовинистима.
Mani me te kao bajagi razlike, tipa "nisam ja šovinist, ja sam
samo nacionalista" i slično. Nema razlike. Patriotizam, nacionalizam, šovinizam, fašizam i sve tome slično samo su različiti stupnjevi jedne apsolutno iste stvari, a čija je najveća mana to što su linearno poređani na jednosmjernoj cesti na kojoj će
uvek jedan stupanj odvesti u drugi, drugi u treći, i tako dalje... Svi se zasnivaju na istom idejnom sistemu vrednosti, na istom shvatanju, svi se koriste istim sredstvima kojima se ostvaruju (epskim imaginarijima, predrasudama itd.), dakle svi su ista stvar, samo je razlika u tome dokle si stigao u shvatanju, a put je jednosmjeran.
Не да се не ограничава, него уопште не нормира и не бави се писмом српског језика, зар не?
Pa nije, pobogu, imaš čitavo ono prvo poglavlje o pismima, izgledu slova, sa napomenama za štampare itd. Jesi li listao Pravopis?
И даље не видим због чега се српски правопис бави српскохрватским писмима. Ако се једна друштвена заједница идентификује једним језиком, правопис треба да се бави тим језиком.
Bavi se Pravopis upravo pismima srpskog jezika, samo ti, kao što rekoh, daje i jedan pregled istorije tih pisama, što je sasvim zgodno za opštu kulturu i mislim da je normalno da stoji u Pravopisu, pa otuda i pridev "srpskohrvatski", jer ti Pravopis sasvim uredno napominje da to nisu pisma
samo srpskog jezika, a što je valjda i normalno i poželjno da neko ko se zanima za normu svoga maternjeg jezika zna. Nije mi jasno u čemu vidiš toliki problem sa Pravopisom?
Правопис је ту ради језика, нормира и уређује језик, али ти изгледа желиш да кажеш да овде језик постоји ради правописа, теби је правопис старији од језика...
Negde smo se, izgleda, mimoišli. Ne sećam se više, pošto je u međuvremenu bilo dosta skretanja s teme, o čemu smo nas dvojica povodom toga tačno govorili, ali siguran sam da ni u bunilu ne bih rekao nešto tako preskriptivističko.
Твоја прича би била у реду да људи говоре једним језиком али.. Припадници људске врсте не комуницирају истим језичким кодом...
Misliš?
Varaš se, i te kako se svi ljudi na planeti služimo istim jezičkom kodom, tzv. univerzalnom gramatikom, samo to na površini izgleda drugačije, jer nekad manje a nekad malo više različito zvuči.
U dubinskoj strukturi jeste sasvim isto, zato što nam je jezik genetski urođen, biološki urođen kao odlika naše vrste, homo sapiensa.
Ali dobro, razumem tvoju poantu. Svejedno postoje različiti jezici, ti koji na površini izgledaju drugačije.
Добро, пошто смо ми писали и глагољицом, и арабицом, а данас их нико у Србији и не зна, претпостављам да ћемо се сложити да су два писма у једном језику могућа само као прелазно решење, а никако на дужи рок, јер да је вишеазбучје богатство, данас бисмо и ми и многи други писали са пуно више писама.
Или ти стојиш на званичном становишту наших водећих лингвиста о богатству нашег двоазбучја?
Ja se slažem da realno dvoazbučje u praksi ne postoji, jer uvek će jedno od dvaju pisama odnositi manji ili veći primat po zastupljenosti, što je i normalno (u našem slučaju je to, svakako, latinica). Pa čak i većina ljudi odluče se za jedno pismo, i ono im uđe u naviku, a ovo drugo slabije razviju u sopstvenom rukopisu i navikama, što je takođe sasvim normalno. Međutim, to ne znači da i ti ljudi ne znaju ono drugo pismo dobro ili da ga ne znaju uopšte, jer sve to nimalo ne sprečava svakoga od nas da možemo valjano čitati i razumeti bez i najmanje zadrške nešto što je ispisano na obama pisma, bez ikakvog problema.
Ali ja ne mislim da je dvoazbučje prelazno stanje. (Prema čemu prelazno stanje?) Jedno pismo u praksi, kako rekoh, uvek odnosi primat, pa se može vremenom dogoditi da ono i opstane kao jedino pismo, ali to nije pravilo. Dvoazbučje sasvim lasno može opstati i decenijama, i vekovima, kao takvo.
Što se bogatstva tiče — naravno da je bogatstvo moći čitati sve što se objavljuje i latinicom i ćirilicom od Triglava do Đevđelije, i ne mogu da pojmim ko bi mislio drukčije. (Opet ja o nacionalizmu, je l’?
) Inače, moji kolege psiholingvisti otkrili su da je dvoazbučje uzročilo da nam proradi jedan dodatan delić mozga, koji je inače neaktivan kod govornika jezika koji imaju samo jedno pismo, isti delić koji proradi i bilingvalima. Zar
to nije bogatstvo? Ako to nije, onda ne znam šta jeste. Razmišljaj o tome.
Можда је теби Југославија била достигнуће, неком Србину са Косова, Метохије или Македоније је била тамница, у сваком случају то је твоја лична процена. Те државе више нема, да је ваљала не би се распала у оноликој крви, Срби немају разлога да граде заједништво са неким ко није за то, присиљавати некога на љубав се зове силовање.
Sada bih mogao da ti odgovorim istom analogijom neke stvari o onom daleko brojnijem narodu što živi na Kosovu i o tome kako se oni osećaju, ali neću. Držimo se u okvirima teme, da ne napravimo još jednu svađu na petnaest strana.
