Дефинитивно, не постоји глагол
*засући. Не бележе га ни Матичини речници, а не ни велики речник САНУ!
У Правопису стоји следеће:

E, baš mi drago zbog tebe, što si se tako slatko ismejao, nemaš pojma. Pa šta ako pola stvari nije tačno što sam napisala? To nije razlog da se nekom smeješ u brk. Stvarno mi je žao što nisam lektor kao neki, pa da moji odgovori uvek budu besprekorno tačni. No, ima lektora i lektora...
I kako to molim te, zarezi čine da izgeda da je misleo književni oblik, moliću lepo? Sa zarezima ili bez, znači isto, a to je da misleo nije književni oblik.
Mislim, vrlo me čudi ovakvo ponašanje od tebe. Valjda funkcija čoveka menja ili šta već...
Јууу, што си ти нешто пргава.

Ја се надам да ниси сасвим озбиљна. Било ми је само симпатично што је у једној реченици било неколико нетачних тврдњи.
Уф, кô да ја никад не грешим!
Али они зарези заиста уносе различито значење:
1.
Мислео, као књижевни облик, не постоји = ’
мислео, а то је књижевни облик, не постоји’ (апозитив, са нерестриктивним, додатним значењем)
2.
Мислео као књижевни облик не постоји = ’
мислео не постоји као књижевни облик (али постоји као, нпр., дијалекатски)’ (актуелни квалификатив субјекта, увек рестриктиван = сужава значење)
То ти је као оно с односним реченицама:
Подигао је руку у којој је држао писмо (сужава значење) :
Подигао је руку, у којој је држао писмо (додатна информација)