Ormarčić i ormarče

[Даниел]

Ako je ormarčić deminutiv imenice ormar, kako se onda naziva oblik ormarče?
Hvala.

[s.z.]

И то је деминутив, али верујем да се ради о нестандардном облику. У стандардном српском језику деминутиви (као и хипокористици) граде се додавањем наставака '-ић', '-чић','-ак', '-це', '-ица', '-енце' итд. Суфикс '-че' нам такође даје низ деминутива, од којих су неки стандардни, типа момче, мече, клупче, али већина других није - наши сународници са југоистока Србије морају бити посебно опрезни, јер су многи деминутиви који су природни у њиховом говору заправо нестандардни. 'Пећка', 'чарапче', 'лопатче', 'сикирче' - све су то примери нестандардних облика.

Има и примера признатих дублета, као и дублета који су попримили различите нијансе значења: рукица (хипокористик; мала рука, одмиља) и ручица (деминутив, може имати и пренето значење; мала рука, рекао бих ређе одмиња, али исто тако и део неке машине).

[MasaMalinovski]

-če najbolje ide uz živa bića i osobe, a ne ide baš uz stvari (osim naravno regionalno, kao što s.z. kaže)

u tom slučaju su to baš hipokoristici, tako da nije problem napraviti golupče, goveče, žirafče, slonče, Milanče, Jovanče, Srpče, Švapče i šta je tu standardno, a šta nije, je ja mislim dosta nebitno dok god "štima"...npr. standardno je goveče, ali ako bi neko rekao kravče, mislim da to nije nikakav "problem", osim što zvuči neozbiljno

ali kad dodajemo -če neživim stvarima, e onda imamo pravi regionalizam i trebalo bi pripaziti; npr. u pisanju bi smo koristeći oblik sikirče mogli uvesti regionalni prizvuk koji tu ne bi pripadao ni po kom osnovu - kao da iz vedra neba napišemo šjekira i šjutra a nigde Crnogorca u priči

[VladKrvoglad]

Nastavak  -če je sasvim uobicajeni nacin (jedan od, kako s.z. rece) i legitiman za gradjenje deminutiva.

Od osoba (licna imena): Marina - Marinče, Dragan - Draganče;
preko zivih (ili organskih) bica: lisica - lisiče, ker - kerče,  krompir - krompirče;
do stvari: orma(r)n - orma(r)nče, sekira - sekirče, (regionalizam je zbog "sikire", a ne zbog nastavka!) klavirče, traktorče, klupče, blokče, ašovče...

Zanimljiv detalj: rec "parče" = deo - jeste deminutiv! iz ovog proizilazi da je prvobitno znacenje reci par-če bilo "MALI deo"
Naravno, danas je nezamislivo upotrebiti ovu rec u njennom normalnom obliku, jer je taj oblik (par-t- ) nestao iz naseg jezika!
Ali, sad nam je jasno zasto u engleskom kazu - the part?!
Kad upotrebimo rec 'parcijalizacija', mozemo cuti primedbu kako ne treba koristiti strane reci, jer imamo nase ('podela, deljenje').
Jedini problem je sto smo upravo shvatili da je 'par(t)' takodje bila prvobitno i nasa rec!!!? ))


Slicno poredjenje imamo i za rec sunCE. Opet deminutiv, ovaj put nastavkom -ce. U engleskom 'the sun'...

[s.z.]

kao da iz vedra neba napišemo šjekira i šjutra a nigde Crnogorca u priči

Баш се слатко насмејах овоме. Хехе. Шта ако је присутан неки Херцеговац

Треба имати доста опреза при употреби неких од ових деминутива. Контекст је врло битан. Нестандардни језик се може користити за постизање одређеног уметничког/стилског ефекта итд, али не могу да замислим употребу речи 'секирче' у уџбенику из шумарства, на пример.. Лично бих био опрезан при употреби овог наставка чак и уз имена или називе живих бића. Разуме се, не говорим о оним речима које су изгубиле својство деминутива у савременом језику.

[VladKrvoglad]

Mislim da si napravio jednu logicku gresku.
Logicka greska je da dajes opsti zakljucak na osnovu malog uzorka - sebe samog ili malog broja ljudi iz svog okruzenja.

Svakako je tesko zamisliti upotrebu reci 'sekirče' u udzbeniku sumarstva ili na casu doticnog profesora - ali nije i nemoguce.
Jezik se ne koristi samo u udzbenicima.
Dakle, sasvim se drugi jezik koristi u vrticu, osnovnoj skoli, visokoj skoli; jezik svakog zanata, svake profesije; jezik svake klase ljudi, pojedinih krugova, jezik knjizevnika ili matematicara...ovo su sve nivoi istog jezika. I svaki od ovih nivoa se moze koristiti gramaticki pravilno ili nepravilno.

Evo primera:

"Stavijo/turijo je lepilo u posuda pod tebe" - nije gramaticki ispravno.

"Stavio je lepilo u posudu ispod tebe" ili "Turio je lepak u serpicu pod tobom" - ovde su pak obe recenice gramaticki ispravne, ali na razlicitom nivou izrazavanja!



Sta zelim reci?
Ne moze se dati preporuka da se 'deminutiv "sekirče" oprezno koristi', jer ga nema u skolskim udzbenicima ili pak nije na nekom visokom intelektualnom nivou!?



Rec 'sekirče/sjekirče' uopste nije nestandardna - 'sikirče' (eventualno) jeste, a 'šjekira' svakako jeste lokalizam - zbog duplog jotovanja!
 

[s.z.]

Влад, логичка грешка је твоја. Поистоветио си мој коментар да реч није део стандардног језика са непостојећом тврдњом да није део српској језика у целини. Нико не оспорава да су 'шјекира' (то 'ш' је умекшано, а 'ј' се уопште не изговара), 'сикирче', 'секирче' део српској језика. Оно што оспоравам је да су део стандардног, нормираног језика. И облици '(х)ош', 'оћу', 'ће гу' су саставни део живог језика, али то не мења чињеницу да стандардни језик познаје само 'хоћеш', 'хоћу', 'ћу га/је'.

Препоруку дајем, све док не докажеш да реч 'секирче' није у потпуно истој категорији као 'сикирче' и 'шјекира'. Ја тврдим да јесте. Ако је мој узорак мали, верујем да га код тебе нема, јер немам никакве сумње да се ова реч не може наћи у било ком примеру употребе стандардног, нормираног језика (верујем да знаш о ком језику говорим).

У прошлости је долазило због неспоразума око употребе израза 'стандардни' и 'књижевни језик'. Ја израз 'стандардни (нормирани) језик' неретко користим за оно што се обично назива књижевним језиком, зато што је термин 'књижевни језик' крајње неадекватан. Јасно је да су и један и други израз проблематични, и да је потребно јасно дефинисати шта оба значе, као и створити неке додатне називе, ако за то има повода. Потребно је осврнути се и на различите регистре језика и јасније дефинисати шта чему припада.

Али, то није ни важно, јер ову реч сматрам нестандардном - не зато што она не одговара вишем регистру језика или неком одређеном стилу - већ зато што стандардни језик познаје само један деминутив речи 'секира', а то је 'секирица'. Немам ништа против употребе других облика у свакодневном језику, али они нису део стандардног језика (ако грешим, молим докажи), и нема им места тамо где треба користити стандардни језик.

[VladKrvoglad]

Влад, логичка грешка је твоја. Поистоветио си мој коментар да реч није део стандардног језика са непостојећом тврдњом да није део српској језика у целини. Нико не оспорава да су 'шјекира' (то 'ш' је умекшано, а 'ј' се уопште не изговара), 'сикирче', 'секирче' део српској језика. Оно што оспоравам је да су део стандардног, нормираног језика. И облици '(х)ош', 'оћу', 'ће гу' су саставни део живог језика, али то не мења чињеницу да стандардни језик познаје само 'хоћеш', 'хоћу', 'ћу га/је'.

Препоруку дајем, све док не докажеш да реч 'секирче' није у потпуно истој категорији као 'сикирче' и 'шјекира'. Ја тврдим да јесте. Ако је мој узорак мали, верујем да га код тебе нема, јер немам никакве сумње да се ова реч не може наћи у било ком примеру употребе стандардног, нормираног језика (верујем да знаш о ком језику говорим).

У прошлости је долазило због неспоразума око употребе израза 'стандардни' и 'књижевни језик'. Ја израз 'стандардни (нормирани) језик' неретко користим за оно што се обично назива књижевним језиком, зато што је термин 'књижевни језик' крајње неадекватан. Јасно је да су и један и други израз проблематични, и да је потребно јасно дефинисати шта оба значе, као и створити неке додатне називе, ако за то има повода. Потребно је осврнути се и на различите регистре језика и јасније дефинисати шта чему припада.

Али, то није ни важно, јер ову реч сматрам нестандардном - не зато што она не одговара вишем регистру језика или неком одређеном стилу - већ зато што стандардни језик познаје само један деминутив речи 'секира', а то је 'секирица'. Немам ништа против употребе других облика у свакодневном језику, али они нису део стандардног језика (ако грешим, молим докажи), и нема им места тамо где треба користити стандардни језик.

Jedno pitanje. Sta bi za tebe bio dokaz?
Da se rec nalazi u recniku? Nekakav potpuni recnik srpskog jezika ne postoji. Kako to jednom kolega sa foruma  rece - u Recniku Matice Srpske nema reci ... pcela...
Da ti navedem da sam 'sekirce' nasao u Morton-Bensonovom Srpskohrvatsko-engleskom recniku, drugo izdanje, 1987, Prosveta, na strani 556, a pod oznakom (E) - sto znaci da pripada 'istocnom dijalektu', to jest danasnjem srpskom?

Iskreno da te pitam - kako to:  ti 'smatras', a meni trazis da nadjem kontradokaz...?

[s.z.]

Пронађи пример употребе речи 'секирче' у оквирима стандардног језика. Не тражим од тебе никакав доказ - поново успеваш да прочиташ нешто што нико није написао -, већ само браним своје право да дам препоруку. Ако већ желиш да критикујеш препоруку засновану на мом 'ставу', позови се на нешто меродавније од твог супротног става. У одсуству доказа, немам разлога да уважим твоју критику.

Као што ти је познато, речници садрже и речи које су јасно означене као нестандардне, па само присуство ове речи у неком речнику не би само по себи представљало доказ да је део стандардног језика. Реч 'секирче' сам до сада имао прилике да чујем само на бувљаку, унутар оквира говорног језика који је по много чему одступао од стандарда. То је био сасвим природан и унутар својих дијалекатских оквира, испараван српски језик. Ипак, то није био стандарди језик.

[VladKrvoglad]

Али, то није ни важно, јер ову реч сматрам нестандардном - не зато што она не одговара вишем регистру језика или неком одређеном стилу - већ зато што стандардни језик познаје само један деминутив речи 'секира', а то је 'секирица'. Немам ништа против употребе других облика у свакодневном језику, али они нису део стандардног језика (ако грешим, молим докажи), и нема им места тамо где треба користити стандардни језик.

Ja koliko mogu da razumem napisano - vidim u ovom pasusu da tu ipak trazis dokaz. Ili?

Koliko pak vidim, tvoj dokaz je tvoje licno iskustvo, te tvrdnja da se "deminutiv za sekiru moze praviti samo nastavkom '-ica'?" Voleo bih da mi navedes gde si to pravilo nasao?

Kako rekoh, rec cak i u recnicima postoji - da si proverio u navedenom primeru, video bi da su navedene obe varijante (sekirce/sjekirce)

Ja sam licno upotrebu deminutiva 'sekirce' susreo od Banja Luke do Donjeg Milanovca, od Futoga (kraj Subotice) do Sjenice. I to u svim kategorijama drustva: od buvljaka do univerzitetskih profesora (nisam svesno obracao paznju, ali u ovom trenutku se mogu setiti ovih: jedan je Beogradjanin, drugi Sumadinac, treci Somboc...)

Istina je da nikad na nekom predavanju ne sretoh tu rec - ali ovde se ne radi o razlici standardni/nestandarni jezik, vec o uporebi formalnog/neformalnog jezika. Sto su dva sasvim razlicita kriterijuma.

Ponovo onaj primer sa univerziteta, ovom sam licno prisustvovao: studentkinja na ispitu rece 'serpica' - a profesorica je ispravi - 'posuda, koleginice, posuda!'
Po tvojoj logici bi ovo znacilo da je 'serpica' nestandarna rec, jer ces je cesto cuti na buvljaku?

[s.z.]

Влад, даља дискусија неће имати смисла ако будеш инсистирао на извртању онога што је написано.

То "молим докажи" је у директној вези са "препоруку дајем", као што је сасвим јасно из контекста. Ја сам изнео своју препороду на основу свог мишљења, заснованом на мом познавању језика. Ти си у томе нашао нешто спорно, и сада очекујеш да ја усвојим твој став само зато што је твој, без позивања на било какве језичке ауторитете. Верујем да ти је јасно да то не неамеравам да урадим. Овде није ствар о доказима и контрадоказима, већ имплицитној тврдњи да је твоје мишљење - а то је све што си изнео - меродавније од мога. Жалим, али није.

Речник који наводиш, на основу мог познавања енглеског, осредњег је квалитета и не могу да га уважим као било какав ауторитет, понајмање по питању српског. Шта тиме желим рећи? Само то да не могу да променим своје мишљење на основу овог 'доказа'.

Опет потежеш за разликом формалног и неформалног језика, иако сам већ навео да се не ради о томе. Моје мишљење је да реч 'секирче' није део стандардног српског језика - по други пут понављам, не и српској језика у целини - без обзира на ниво формалности (иако стандардни језик, звог своје улоге, неретко подразумева одређен ниво формалности).

О шерпици могу само да нагађам. Не могу ни да замислим под којим околностима би се реч 'шерпица' уопште поменула током испита. Ако је професор видео за сходно да исправи студенткињу, вероватно је за то било разлога. Било зато што је предмет о коме је говорила имао устањен назив 'посуда', или зато што је професор реч 'шерпица' сматрао недовољно формалним - не могу знати, а то би ваљда ти требао да знаш. Кало год, мислим да би се по овом питању пре требало да обратитш том професору, него мени.

Po tvojoj logici bi ovo znacilo da je 'serpica' nestandarna rec, jer ces je cesto cuti na buvljaku?

Где сам то тачно рекао? Пажљивије прочитај тај део мог коментара и приметићеш да се односи на нестандарднојезички контекст унутар кога се реч појављује, а не локацију. То што имаш потребу да прикажеш да ја имам нешто против нижих социоекономскик слојева друштва, не значи и да је стварно тако.
Ако је ово показатаељ твоје способности да протумачиш туђе речи, не знам да ли ти више могу веровати на реч да си употребу деминутива 'секирче' сусрео "od Banja Luke do Donjeg Milanovca, od Futoga (kraj Subotice) do Sjenice". Ти свакако мислиш да јеси, исто као што мислиш да сам рекао низ ствари које нисам.

Замолио бих те да осврнеш пажњу и на коментаре Малиновског. Мислим да ћеш приметити да ја нисам једини коме то 'секирче' баш није по укусу.

[VladKrvoglad]

Procitao sam tvoju repliku.
Smisao je da ti u stvari nemas nikakav objektivni argument, jer su tvoji argumenti cisto subjektivni:
-tvoje misljenje bazirano na tvom osecaju za jezik.
-tvoje misljenje da je recnik koji navodim 'osrednji'.
-tvoje misljenje da se ne radi o razlici formalni/neformalni jezik vec  o standardnom versus regionalnom jeziku.

Pozvao sam te da navedes izvor svoje tvrdnje da se 'deminutiv imenice sekira gradi samo nastavkom -ica'
Nisi to uspeo uraditi, jer takvog pravila nema. Jedino pravilo jeste da se deminutivi grade nastavcima -ica/ca, -ak/ljak/čak, -če,
-ić/cić itd.
 
Stoga je sasvim moguce imati nekoliko deminutiva za istu imenicu:
Devojka - devojčica, devojčurak, devojče.

Nisi me ubedio, zalim.

[s.z.]

Владе, оно што си до сада урадио се своди на свесно или несвесно криво читање онога што сам написао, пропраћено неоснованим тврдњама по питању истог - међу којима су неке, морам рећи, наизглед чак и злонамерне (могло би се протумачити да имају за цир да скрену пажњу и дискредитују, али поштујем те као форумаша и не желим да мислим да је тако). До које мере си промашио тему можда најбоље показује твоја завршна реченица.

Покушао си да ми оспориш право да дам препоруку засновану на свом мишљењу и познавању језика, на основу доказима непоткрепљене тврдње да грешим, при том захтевајући од мене да нађем контрадоказе за нешто што сам ниси доказао. Да, контрадоказе, јер ти ме ниси једноставно упитао да свој став поткрепим неким доказима, већ си га у старту означио као погрешан - при том не пружајући никакав доказ за то - а онда кренуо да од мене захтеваш да одбраним своје мишљење, тиме посредно уздижући своје мишљење у ранг ауторитета.

Моје аргументе, за које нисам ни тврдио да су засновани на необоривим језичким ауторитетима, желиш да омаловажиш наводећи да су субјективни, иако ја јасно да исто важи и за твоје. Наиме, једини 'доказ' који дајеш јесте тај речник који је, поновићу, на основу мог познавања енглеског језика - а познајем га боље него српски - не представља никакав ауторитет. То није моје субјективно мишљење, јер ја не говорим о нечему тривијалном као дизајну корица, где је пресудан укус, нити имама икакав лични разлог да дискредитујем овај речник. Ја говорим о садржини самог речника, по питању које износим своје објективно мишљење.

Прескачеш преко појединих чињеница и дајеш прилично лош пример. Свакако да је тачно се деминутиви граде додавањем сваког од наведених и низа ненаведених наставака, али то не значи да се сваки од њих може употребити у сваком случају. Верујем да ни ти нећеш тврдити да су облици 'прозорљак', 'прозорка', 'бициклљак', 'секирљак' исправни. Сада када смо (надам се) утврдили да ипак постоје одређена ограничења, како на нивоу српског језика у целини, тако и (још више) на нивоу стандардног језика, можемо озбиљније разговарати, и надам се мало смањити напетост.

Мислим да би за даљу дискусију били од користити разликовати оно што је стандардно; оно што је у духу српског језика, тј. јесте српски језик, али не нужно и део стандардној језика; и оно што је неприродно и страно српском језику.

У српском језику има више облика речи 'с(ј)екира': с(ј)екира, шјекира, сикира итд. Сви ови ови облици једнако су део српског језика, али наш стандардни језик признаје само облик 'с(ј)екира'.

Слично томе, имамо и низ различитих облика деминутива: с(ј)екирица, с(је)кирче, сикирица, сикирче, шјекира, шјекирче итд. Сви ови облици су подједнако у духу српског језика (оставимо по страни да ли оба икавска облика постоје у пракси и да ли их Срби користе). За разлику од њих, 'секирљак' може послужити као пример облика који је апсолутно стран српском језику. Такође, све осим прва два облика можемо одмах отписати као нестандардне, на основу општепознатих правила српског стандардног језика.

То нас доводи до облика 'с(ј)екирица' и 'с(ј)кирче'. Наша досадашња дискусија указује на то да се тренутно не можемо позвати на било какве језичке ауторитете по питању исправности другог облика на нивоу стандардног језика (о томе да су је у духу српског језика нема дилеме), док се по питању првог слажемо да је стандардан.

Моје мишљење, засновано на мом познавању језика, јесте да овај други облик није стандардан. Не говорим о разлици између вишег или нижег регистра језика - мада ћемо се вероватно сложити да реч 'с(ј)екирче' више одговара нижем - већ о тиме да ли овај облик припада нормираног целини која јесте стандардни језик. Ја верујем да не припада. То мишљење заснивам на свом познавању језика и личном искуству, јер тренутно немам на шта друго да се позовем. Ван југоисточне Србије, где је овај облик врло уобичајен, нисам био у прилици да чујем 'секирче', осим у шали. Малиновски је наизглед истог мишљења, ако добро тумачим његов коментар. Ти си мишљења да припада. Ја сам спреман да променим своје мишљење ако наш стандардни језик заиста признаје оба облика, али у одсуству конкретних доказа, морам да се ослоним на свој језички осећај, исто као што се ти ослањаш на твој.

Ова реч неоспориво је део српског језика, али да ли припада и стандардном језику? За сада се морамо помирити са тим да се не слажемо. Није уопште битно ко је у праву, али за оне којима је облик 'секирче' природан било би од користи да сазнају да ли је и стандардан. За мене то и није толико важно, јер ми је тај облик свеједно стран.

[VladKrvoglad]

E, vidis; tvoj zakljucak, a posebno tvoja zadnja recenica je trebala biti tvoja prvobitna replika - tu si me izazvao: ono sto je TEBI licno strano, proglasio si za nestandardan oblik?
Da, znam da je to u ljudskoj prirodi.
Sigurno i ja sam ponekad pogresim na taj nacin - ali ja srpski jezik ipak bolje govorim od engleskog. Mnogo bolje. I svakako ga ne svodim na moje direktno okruzenje, jer sam duboko svestan da DUBINA jednog jezika zavisi od njegove SIRINE. To je, po mom mislenju, sustina jednog jezickog foruma!

Vec sam par puta naveo primer ljudi koji su 'proglasili' da je neka rec 'strana', 'nestandardna' i slicno. Neki od ovih primera su mi uvek prisutni u svesti - na primer, tipu je rec "sused" bila 'nesrpska' rec - proglasio ju je hrvatskom!? Njegova  'ispravka' je bio turcizam 'komsija' kao 'jedina rec' ))

Drugom se nije svidjalo da eksere nazivam... klinovima/klincima!? "Nije to standardna rec" - 'uputio' me je on u stvar..."Ekseri su na srpskom samo...ekseri (opet turcizam)" )))

Treci nikako nije mogao da se pomiri da je rec 'mansarda' ipak nesto drugo od 'potkrovlja' - i stoga je tvrdio da ta rec "ne postoji u srpskom"...!?  (mansarda je potkrovlje preuredjeno u stan)

Cetvrti je imao primedbu na prevod "Gospodara prstenova": prevodilac je upotrebljavao rec 'kamo' umesto doticnom jedino poznate reci 'kuda'!? (ostatak mu je prevoda bio 'prihvatljiv' - ekavica, reci i recenicne konstrukcije). Zacutao je na primeru: "Kamo srece" - eto, vezivao je tu rec samo za taj izraz...!!!???

Ovo ide dotle da se ijekavske varijante proglasavaju nesrpskuim, nestandardnim, neknjizevnim... muka mi je vise od te iskljucivosti.

I da, ni meni ne pada na pamet da koristim svaki deminutivni nastavak za svaku rec. Necu reci 'sekirljak', ali, ako mi bas zatreba za tepanje, upotrebicu varijantu 'sekirak' ili 'sekiruljak' - sekira ce biti umanjena, priblizena detetu i animirana na smesan nacin: tepanje tome i sluzi...a ja time necu izaci iz duha i dubine srpskog jezika. (za ova dva oblika nema razloga da ne budu 'standardni' jer su pravilno izgradjeni i u duhu jezika, ali svakako nisu u upotrebi, pogotovo sirokoj!)
Sta si ono jos naveo...aha, evo 'mojih' varijanti: prozorak/prozorce, biciklić (ovde je tesko bilo sta drugo upotrebiti, a da ostane u duhu naseg jezika)

Dakle, i ja sam za to da se govori ispravan i prirodan srpski jezik u meri u kojoj je to moguce.
Ali, ne treba se ponasati iskljucivo, izbacujuci reci koje 'meni strano zvuce', zato sto ih 'ja nisam cuo, upotrebljavao ili registrovao oko sebe'!?

[s.z.]

То што су поједини недовољно упознати са својим језиком и своде га на оно што чују у свом непосредном окружењу, нема никакве везе са мојом критиком.

Да, Владе, мени је страно, исто као што ти закључујеш да ништа осим 'бициклић' (могло би и 'бицикленце' - ово сам чуо сопственим ушима) "не иде", иако је и то засновано на твом личном језичком осећају. Оно што хоћу да кажем је да мишљења заснована на језичком осећају писмених људи са довољно познавања свог језика, нису чисто субјективне природе. На нивоу српског језика, 'ћу тепам', 'ће идем' су сасвим исправни облици. То не важи и за стандардни српски језик, нити већину наших дијалеката, али свакако важи на нивоу говора Нишлија, на пример. Наспрам тога, нешто попут 'ја ћук идење у школа' би било сасвим страно српском језику. То ће препознати сви говорници српског језика, без обзира на ниво образовања и матерњи дијалект. Исто тако знамо да је 'крава', не 'крива'; 'воз', не 'виз'; 'море', не 'миру'.

Постоји више нивоа језика. На нивоу српског језика можемо говорити само о томе шта је природно и неприродно. За разлику од тога, на нивоу реалтивно уређене целине коју зовемо стандардним српским језиком, можемо говорити о исправном и неисправном, граматичком и неграматичном, стандардном и нестандардном, лепом и накарадном.
Формалнији језик, који карактеришу одређене стилске посебности и пробирљивост при избору речи, јесте виши регистар стандардног језика, али стандардни језик није искључиво формалан. Ипак, треба имати на уму да се стандардни језик неретко употребљава под условима који захтевају одређену формалност, тако да ни оно што јесте стандардно није увек прикладно. Такође, наш стандардни језик не представља синтезу свих дијалеката српског језика, већ је добрим делом изграђен на основу једног дијалекта (уз бројне разлике од њега, разуме се). Није циљ стандардног језика да обухвати целокупну ширину језика - у многим случајевима, циљ стандардног језика је управо супротан.

Реч 'секирче' има одређену 'боју' која је удаљује од неутралног 'секирица'. Исто важи и за 'прозорак', 'прозорче' наспрам облика 'прозорчић'. 'Узорчић' и 'узорче' су једнако у духу српског језика, али не могу заменити стандардно 'узорак'. Зато треба имати опреза при употреби неких од ових алтернативних денумитива, чак и када јесу у духу српског језика, јер неки од њих имају одређене конотације - некад и шаљиве -, неки имају сасвим друга значења, док други једноставно нису стандардни.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Ormarčić i ormarče