Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« Одговор #45 у: 22.22 ч. 15.03.2009. » |
|
Inače, dvopek se pravi tako što se kriške leba ture u rernu na blagu vatru pa se hleb suši dok ne postane hrskavo tvrd. Tost, ako postane tvrd, možeš da ga baciš, jer si ga preterao sa tostiranjem.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
aleksandra7
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 58
|
|
« Одговор #46 у: 16.40 ч. 16.03.2009. » |
|
kao npr.?
Ipak smatram da imamo dosta profesora književnosti pa nek se potrude i pronađu reči. Ipak bi to oni bolje od nas smislili. Al' kao i u drugim segmentima nedostaje nam istraživačkog duha. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #47 у: 16.45 ч. 16.03.2009. » |
|
Ne vidim kako bi profesori književnosti bili pozvaniji od npr. informatičara da iznalaze nove reči za informatičke pojmove. Zapravo, to bi trebalo da rade lingvisti u saradnji sa informatičarima. Zaista ne vidim kakve veze imaju profesori književnosti....  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
aleksandra7
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 58
|
|
« Одговор #48 у: 16.53 ч. 16.03.2009. » |
|
Ne vidim kako bi profesori književnosti bili pozvaniji od npr. informatičara da iznalaze nove reči za informatičke pojmove. Zapravo, to bi trebalo da rade lingvisti u saradnji sa informatičarima. Zaista ne vidim kakve veze imaju profesori književnosti.... Pa, lično profesore književnosti smatram ljudima koji znaju savršeno da vladaju jezikom i pravopisom. Meni to logično zvuči. A normalno saradnja sa informatičarima može. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #49 у: 16.58 ч. 16.03.2009. » |
|
Hm, pa prof. književnosti, sama titula kaže, stručnjaci su za književnost. Naravno da će se oni bolje razumeti u jezik od npr. medicinara, ali ipak stručnjaci za pravopis i gramatiku su oni kojima je struka lingvistika, ne književnost... Berem ja to tako vidim...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ivona
члан
Ван мреже
Организација: i
Поруке: 52
|
|
« Одговор #50 у: 17.03 ч. 16.03.2009. » |
|
Molim vas za pojašnjenje. Naime, kada se i koji nazivi gradova Srbije, kao lične imenice, prevode? Ako se prevodi npr. Beograd, zašto ne bi i Novi Sad?
Hvala!
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #51 у: 17.05 ч. 16.03.2009. » |
|
Molim vas za pojašnjenje. Naime, kada se i koji nazivi gradova Srbije, kao lične imenice, prevode? Ako se prevodi npr. Beograd, zašto ne bi i Novi Sad?
Hvala!
To ne zavisi od pravopisa srpskog jezika, već od pravopisa jezika na koji se prevodi. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #52 у: 19.17 ч. 18.03.2009. » |
|
Molim vas za pojašnjenje. Naime, kada se i koji nazivi gradova Srbije, kao lične imenice, prevode? Ako se prevodi npr. Beograd, zašto ne bi i Novi Sad?
Ne, toponimi se uglavnom ne prevode. Naši gradovi transkribuju se u strane latiničke jezike pomoću slova naše latinice. Ni Beograd se zapravo ne prevodi, već su Belgrad, Belgrade i dr. tradicionalna njegova imena u evropskim jezicima, pa su stoga izuzeta od pravila transkribovanja. (Kao kod nas Beč, umesto Vijena.) Lične imenice se, u stvari, uopšte dosta retko prevode sa jednog jezika na drugi. One se po pravilu transkribuju. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #53 у: 19.22 ч. 18.03.2009. » |
|
Djole, transkribuju se U srpski IZ drugih jezika.  Iz srpskog u druge jezike se prenose onako kako to odredjuje pravopis ciljnog jezika. Beograd je na srpskom Beograd, ali ce na engleskom biti Belgrade, na spanskom Belgrado, na nemackom Belgrad i tako dalje. Novi Sad ce ostati Novi Sad, i tako redom, sve zavisii od pravopisa jezika na koji se prevodi. S obzirom da mi nemamo mnogo sveCki poznatih gradova, verujem da osim Beograda, ostali gradovi se prenose onako kao sto se pisu u srpskom. Mozda bi ih eventualno osakatili za kvake i kuke na č, ć, š i sl. ali to već zavisi od jezika na koji se prevodi... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #54 у: 19.42 ч. 18.03.2009. » |
|
Transkribuju se iz stranih jezika u srpski, ali transkribuju se i iz srpskoga u strane jezike. Transkripcija, tj. transliteracija, nije samo naša poslastica, opšti je kulturološki lingvistički fenomen. Transliteracija naših imena u strane latiničke jezike podrazumeva, prema standardima, njihovo beleženje našim latiničkim pismom u tima jezicima. Što se to u praksi obično ne čini, pa se dijakritike podšišaju, druga je stvar. A transkripcija naših imena u strane ćiriličke jezike podrazumeva njihovo što približnije fonetsko beleženje slovima tuđe ćirilice, kao što je to transkripcija i kod nas. Primer sa Beogradom druge je naravi, u pitanju su tradicionalna imena ovoga grada u evropskim jezicima koja se neće menjati. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #55 у: 19.50 ч. 18.03.2009. » |
|
Za cirilicne jezike ne znam, ali brate, nigde nisam ni u jednom latinicnom jeziku videla prilagodjavanje stranih imena tj. kako ti kazes, trankripciju/transliteraciju, vec se svuda pisu u originalu, osim kad su tipa Beograd. Mislim, transliteracija, sta je to, ako nije prilagodjavanje stranog imena ciljnom jeziku? Kako onda mislis to da se ime naseg grada "prilagodjava" nekom jeziku, a obavezno je staviti dijakritike? Malo mi je ta tvrdnja nelogična...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #56 у: 19.53 ч. 18.03.2009. » |
|
Evo kako. Naš grad se zove У ж и ц е. Kako ćeš ga napisati u engleskom jeziku, koji ne pozna ćirilice? Moraš ga transkribovati, tj. prebaciti u latiničko pismo. Prema utvrđenom standardu, to se čini tako što se zapis našom latinicom (dakle, U ž i c e) prenosi u strani jezik, i na taj način radi se transliteracija.
Beograd, s druge strane, ima svoja tradicionalna imena u evropskim jezicima, kakva danas Užice, Novi Sad i drugi naši gradovi, reke, pokrajine, brda, šume i sela nemaju.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #57 у: 20.22 ч. 18.03.2009. » |
|
hehe.. Pa Đole, sad ga ti pretera.  Zar se Užice zove Užice samo ćirilicom, a latinicom je .... Transkribovano? Daj, molim te, nemoj i ti, sine Brute...  Užice i Ужице je jedno te isto. I jedno i drugo su srpski. Dakle, kad se prenosi u latinični jezik kao Užice, prenosi se U ORIGINALU (osim ako mu ne ošišaju ž), a ne u transkribovanom obliku. Isto kao što bi i preneli i München ili Cataluña. Sad, u npr. engleskom jeziku, Cataluña je Catalonia, dakle isto kao što je Beograd Belgrade. Ne vidim zašto komplikuješ stvari i odbacuješ latinicu kao da nije "naša".... Upravo je u tome čar imanja dva pisma — imena se mogu prenositi u originalu bilo u latinične bilo u ćirilične jezike... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #58 у: 20.52 ч. 18.03.2009. » |
|
Ne odbacujem latinicu, nego ti tako što ćirilicu uvodim u priču pokušavam objasniti u čemu je stvar. A stvar je u tome što mislimo na isto, ali ga zovemo različito. Jeste, prenošenje u originalu je u pitanju, ali posebno za naš jezik, upravo zato što imamo dva pisma, ono je takođe i vrsta transliteracije, tj. transkripcije, jer Užice je u originalu i Užice i Ужице, a kako se oba originala ne prenose niti se može između njih birati, već se prenosi samo jedan, latinički, u pitanju je dakle vrsta transkripcije.
Iz istog toga razloga i u našem jeziku postoji transkripcija — kako imamo dva pisma, moramo podjednako biti u mogućnosti da sve zapisujemo i jednim i drugim. Pošto originalno ime iz stranog jezika ne možemo zapisati ćirilicom, transkribujemo ga uz neophodnu fonetsku adaptaciju na ćirilicu kao i na našu latinicu.
Samo još ovo — ne, imena se ne mogu prenositi u originalu u ćirilične jezike; moraju se adaptirati njihovoj ćirilici.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #59 у: 21.02 ч. 18.03.2009. » |
|
A što se ne može birati? Pa fazon imanja dva pisam je upravo u tome: da možeš birati kojim ćeš pismom pisati. I dalje ne kapiram kako bi to Užice bilo transkripcija na drugi jezik. Transkripcija je prilagođavanje strane reči domaćem glasovnom sistemu radi lakšeg pravilnijeg čitanja, pa bi to možda eventualno moglo biti kad bismo Nemanjići napisali na španskom kao Nemañichi, jer bi Nemanjići oni pročitali kao Nemanhiki, upravo zato što ne znaju kako se to ime čita u originalu, a original je — Nemanjići. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
