Pedja
администратор
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
 |
« у: 10.34 ч. 30.07.2006. » |
|
Ovo je kamen spoticanja među jezičkim stručnjacima ali i u javnosti.
Srpski jezik je nekako prijemčljiv za prihvatanje tuđica. One se vrlo često lako uklope u jezik i za mnoge uopšte i ne znamo da su u stvari prihvaćene strane reči. U raznim periodima istorije, srpski jezik j ebio u tesnom dodiru sa različitim jezicima i tako je od wih i primao nove reči. Sa starim rečima je lako, one su se odomaćile, ali je kraj prošlog veka je obeležen značajnim dodirom srpskog jezika sa engleskim i velikim prilivom novih reči, najčešće vezanih za nove tehnologije, ekonomiju i društveno delovanje.
Kraj prošlog veka je pokrenuo i naciopnalne duhocve, pa je pokrenuto i pitanja čestog prihvatanja savremenih stanih reči.
Osnovno pitanje je da li prevoditi i kada prevoditi. Postoje različita mišljenja. Ekstremna su zalaganja da treba prevoditi po svaku cenu kao i da ne treba prevoditi već samo transkribovati i prihvatati nove reči kao takve. Praov rešewe je, kao i uvek, negde između, ali je problem kako odrediti granicu.
Bitno je imati stav da treba prevoditi što više, ali samo ako to ima smisla da se uradi i ako prevod zaista poštuje duh našeg jezika.
Najlakše je kada kada postoji jasan prevod. Međutim, nekada, zaista, strana reč nema odgovarajuću srpsku reč, te nam i ne ostaje nišpta drugo do da je prihvatimo kao što smo to u prošlosti toliko puta činili. Največi problem su strane reči za koje postoje prevodi koji bi se mogli koristiti, ali su oni često bukvalni i nisu u skladu sa kontektom u kome se strana reč pojavljuje.
Mislim da je najbolji prevod koji na jasan način prenosi kontekst značenja reči i da prilikom prevođenja treba tome i težiti. Ako bukvalan prevod ne odgovara možda postoji neka druga reč koja bi jasniej prenela kontekstno značenje, te takvu i treba upotrebiti. Takođe, vrlo je čest slučaj da reč menja značenje zavisno od konteksta, te i to treba ispoštovati i to u oba smeraČ i kada strana reč iam više značenja za koja postoje odgovarajuće reći u našem jeziku ali i kada više stranih reči imaju isto ili slično značenje za koja se u našem jeziku korsiti jedna reč.
Prilikom prevođenja, treba voditi računa i o motivaciji reči. Motivaciju reči bi pojednostavqeno mogli predstaviti kao predstavu o značenju reči. Ta predstava ne uključuje samo bukvalno nego i kontekstualno značenje.
Uzmimo za primer engleski izraz to boot, koji se koristi za označavanje postupka podizanja opreativnog sistema računara. U engleskom jeziku je sasvim uobičajeno da se relima daje novo kontekstualno značenje i u ovom slučaju je čizma (boot), odnosno računarski izraz je nasato kao skraćenica od bootstrap, što je petlja na vrhu zadnje strane čizme koja pomaže da se čizma obuje. U našem jeziku, povezivati čizmu sa pokretanjem operativnog sistema, prosto nije u duhu jezika, te se izraz ne prevodi bukvalno. Dugo vremena je bilo prihvaćeno da se prosto prihvati taj strani izraz i kojirti i u našem jeziku ali je u poslednje vreme sve češće zamenjen izrazom "podizanje sistema" i sličnim varijacijama.
Možda je još bolji primer korišćenje reči procesor (engleski processor). U našem jeziku je več odomaćen izraz proces koji ima isto poreklo te je i reč procesor prihvaćena kao takva iako bi se mogao smisliti i neki prevod, recimo obrađivač. Opet se radi o motivaciji. Nije u duhu našeg jezika da reč obrađivač koristimo u kontekstu reči procesor (kada se radi o računarima).
Ovo su primeri novih reči koje se pojavljuju uz nove tehnologije i tu je sasvim česta pojava da zaista ne postoji odgovarajući prevod, naročito u smisli konteksta i motivacije, a i tu se uglavnom radi o stručnom jeziku u smislu da te izraze korsite samo ljudi koji se bave konkretnom tehnologijom i samo ponešto izlazi iz tog okvira i postaje deo svakodnevnog jezika. S obzirom da se radi o ljudima koji barataju novim rečnikom za svoje potrebe i vrlo često na stranom jeziku oni često i ne traže odgovarajuči prevod za strane izraze. Tako ćete recimo, među programerima često čuti izraz da je neka datoteka lokovana, iako je mnogo lepše reći da je ona zaključana, što i jeste slučaj.
Veliki je problem sa oblastima koje su u mnogo većoj meri pomešane sa svakodnevnim jezikom, u kojima takođe dolazi do prenošenja stranih reči čak i kada postoje sasršeno odgovarajući prevodi. Rekao bih da se tu više radi o nekoj vrsti malograđanštine, jer strane reči u rečniku pojedinca mogu da stvore utisak da je recimo obrazovaniji. Na taj način se pravi razlika između običnog sveta i "noblesa". Zbog toga mi svakodnevno slučamo izraze: edukacija, tender, transparentno i slične.
Vrlo je čest razlog sukobljavanja mišljenja oko pravog rpevoda neke reči odsustvo spremnosti na kompromis a naročito insistiranje na jednom prevodu. Toga se treba osloboditi. Ako se prihvate principi poštovanja konteksta i motivacije reči, onda dobijamo slobodu da jednu reč (ili izraz) prevodimo na različite načine i to upravo na osnovu konteksta i motivacije.
Kada prevodimo, ne treba prevoditi reči, treba prenositi značenja i duh onoga što prevodimo.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #1 у: 16.46 ч. 30.07.2006. » |
|
Са добрим делом текст се слажем. Међутим не слажем се са констатацијом да се изразима насталим у новим технологијама треба по сваку цену пренети контекст и мотивацију, па ако нема узет страну реч.
Када исти не постоје треба при превођењу видети какви су били контекст и мотивација били приликом увођења речи у језику у којем је настала и наравно да ли је уопште постојала.
Случај да у тренутку настанка израза није постојао контекст речи је често присутан код нових технологија што је разумљиво јер такве ствари раније нису постојале.
Онај ко је уводио нови рачунарски израз није могао ни да пренесе контекст рачунарских израза јер рачунари или бар та рачунарска технологија за коју израѕ уводи, нису пре тога постојали, па се поштапао већ постојећим изразима, који свакако не преносе контекст речи.
Узмимо пример реч LOAD. Код нас постоји леп превод, што се тиче рачунарства, учитати. Нормално када рачунари него на пример магаре она се преводи као товарити, товар и слично. У тренутку настанка овог појма у рачунарству ова реч није имала никакве везе са обрадом података, већ
је пуњење меморије рачунара неког од уводиоца овог израза подсетило на утовар. Тако је и настао овај па и други изрази у рачунарству. Товарење по мени никако не преноси контекст учитавања података како у српском, тако ни у енглеском језику.
Други пример је реч RUN. Када рачунари или нека индустријска машина нису у питању сви знамо да то значи трчати. Међутим иако процесор или било која машина свакако не трчи, они у енглеском језику то ипак раде. Ово је још један од очигледних примера да се код одабира израза за нову технологију није водило рачуна о контексту.
У нашој земљи, би требало да постоји озбиљна установа која се бави преводом нових израза на наш језик. Када се нови израз појави ова установа би требала да да препоруке за превод, било да направи нову реч или искористи неку стару. Једном преведн нови израз би се везао за контекст и мотивацију кроз употребу.
Ево и примера за реч за коју већ постоји тема . Нека је у неком тренутку настала потреба да се на српски преведе реч provider. Људи из установе задужене за превођењење нових израза издају препоруку да се реч преводи са омогућитељ (наравно пре него што се устали употреба речи провајдер). Овај израз би тада ушао у употребу и израз омуогућитељ интернета би се користио, а да то ником не смета.
Колико ја знам овакве установе постоје у скандинавским земљама и у Израелу.
Наравно неке речи је бесмислено преводити и једноставно их треба преузимати. Ту бих пре свих убројао:
1. Речи за биљне и животињске врсте које на нашем поднебљу не постоје па за њих немамо реч.
На пример банана, киви, кенгур итд
2. Речи које су за неки нови појам измишљене, а немају очигледну етимологију у језику настанка
или је немају уопште. Овде бих посебно убројао и речи које су настале као скраћеница више
израза.
На пример: ласер (light amplification by stimulated emission of radiation), транзистор (transfer resistor), бит (binary digit) и друге. Пример за ове које немају етимологију у језику је на пример реч кликнути од (click). Та реч је у ствари подражавање одговарајућег звука што се легитимно може узети као реч било којег језика.
Иначе савршено се слажем да се код нас присутна група људи који стране речи користе попут Феме из "Покондирене тикве", чак се може говорити и о друштвеном слоју који бих назвао транспарентне тикве.
Огњен
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #2 у: 19.38 ч. 30.07.2006. » |
|
Milsim da su upravo primeri koje si naveo (LOAD i RUN) primeri prevodjena uz postovane konteksta i motivaciej reci. Zasita, prevoditi load kao tovar kod nase ne moze da prodje zato se ta rec i prevodi kao ucitavanje kada se radi o ucitavanju podataka iz datoteke (jer takav prevod ima i odgovarajuci kontekst i motivaciju) ali se prevodi i kao napuni, ako se objasnjva komanda LOAD u recimo asembleru jer ta komanda zaista znaci NAPUNI (registar, ili konkretnu memorijsku lokaciju), opet uz postovanje i konteksta i motivacije.
Prevode komande RUN naravnoda niej POTRCI, jer je to i van konteksta i van motivaciej reci potrcati, te se to i prevodi kao IZVRSI, jer tako ima i odgovarajuci kontekst i odgovarajucu motivaciju u nasem jeziku. Doduse, u nekim kontekstima, uglavnom zargonskim, zaista se za izvrsavanje programa moze reci protrcavanje, ali je to vrlo retko i prakticno je ograniceno samo na interni zargon progamera.
Inace, slazem se da uopste ne bi bilo lose da imamo instituciju koja bi se ovim bavila. Problem je sto jezikoslovci uglavnom ne poznaju terminologiju ove vrste jer se radi o novim tehnologijama, tako da je tu u stvari potrebna prilicno multidisciplinarna grupa ljudi d abi mogli da naprave korektne standarde prevodjenja.
Mnogo je realnije da se formiraju nezavisne grupe koje prsoto uvode samonormiranje u prevodjenju i tako na neki nacin dovedu do standarda prevodjenja. Tu je problem sto su u takvim grupama cesto najangazovaniji ljudi koji dobro poznaju tehnologije iz kojih se preuzimaju nove reci, ali nisu strucni za jezik.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #3 у: 20.06 ч. 30.07.2006. » |
|
Слажем се ја у потпуности да потрчи у рачунарству не преноси контекст превода. Ја сам само желео да кажем да се ни творци нових технологија у енглеском језику нису трудили да пренесу контекст када су бирали изразе.
Наравно да је најбољи онај превод који преноси контекст и мотивацију, али када истог нема, обично теог контекста нема ни у страном језику, па је, по мени, боље превести, али наравно не по сваку цену јер би се добијале бесмислене речи. Нпр немогуће је превест undo једном речју, разуради је баш бесмислено.
Огњен
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #4 у: 20.33 ч. 30.07.2006. » |
|
Ствар је у томе сто је у енглеском језику сасвим нормално извући реч ван контекста и дати јој ново значење. У српском језику то иде много теже. Због тога и имамо сталан проблем што не можемо буквално да преводимо енглеске рачунарске термине.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #5 у: 20.44 ч. 30.07.2006. » |
|
Заиста ме занима шта чини енглески језик погодним за извлачење из контекста. Да ли су само навикли да то раде, да ли је то недостатак падежа, деклинација и конјугација или је по среди нешто треће?
Огњен
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
d@do
члан
Ван мреже
Организација:
Поруке: 184
|
|
« Одговор #6 у: 21.58 ч. 30.07.2006. » |
|
Tema je super.
У нашој земљи би требало да постоји озбиљна установа која се бави преводом нових израза на наш језик. Када се нови израз појави ова установа би требала да да препоруке за превод, било да направи нову реч или искористи неку стару. Једном преведн нови израз би се везао за контекст и мотивацију кроз употребу.
U potunosti se slažem sa prijedlogom Ognjena, da se osnuje ozbiljna ustanova koja bi sa bavila prevodom novih izraza na naš jezik. I mislim da im ne bi trebao biti problem to prevođenje stručne terminologije (iz bilo koje oblasti). Vrlo je jednostavno kontaktirati stručnu osobu za oblast iz koje riječ dolazi i tražiti stručnu definiciju riječi kao i šire objašnjenje. Na osnovu tih informacija, a u skladu sa normama srpskog jezika, ta ustanova bi mogla da nađe najbolje rješenje koje bi kasnije trebalo da bude opšte prihvaćeno. Takođe ne vidim razlog zašto ta ista ustanova ne bi imala forum sličan ovome u kom bi se mogao čuti i glas naroda. Tačnije, prije uvođenja svake nove riječi, bi trebalo otvoriti sedmodnevnu (lupam) polemiku i poslije toga na osnovu stručnog mišljenja, normi srpskog jezika i glasa (mišljenja) naroda uvesti odgovarajuću zamjenu za tu riječ. Na osnovu svega ovog, predlažem administatoru da (naravno, ukoliko se slaže), masnim slovima, pokrene temu "Uvođenje ustanove za prevod stranih riječi" na osnovnoj strani foruma (ili teme sličnog naziva). Cilj te teme bi bio da, po principu peticije, vidimo kolika je zainteresovanost (a i opravdanost) za uvođenje odgovarajuće ustanove. Ukoliko bi inicijativa imala veliku podršku, onda ne bi bilo loše postaviti temu pomoću koje bismo mogli definisati korake tj. proceduru potrebnu za pokretanje stvarne inicijative kod nadležnih organa u Srbiji (mi iz Republike Srpske bi izvršili pritisak na naše institucije da se u to uključe, naravno ukoliko inicijativa prođe). Uspostavljanjem takve ustanove bi se stalo u kraj nestručnom prevodjenju stranih riječi (kao i nedoumicama), jer bi odluke takve ustanove bile obavezujuće a i riješila postojeće probleme. Toliko od mene. Pozdrav iz Republike Srpske d@do |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 22.03 ч. 30.07.2006. од d@do »
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #7 у: 08.24 ч. 31.07.2006. » |
|
Нисмо ми толико јаки да можемо да покрећемо петиције.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Maduixa
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.014
|
|
« Одговор #8 у: 15.21 ч. 01.08.2006. » |
|
Ja bih samo da dodam da trchati nije jedino znacenje reci RUN u engleskom jeziku. To run the business, shop, etc. Ne znaci da neko trci radnju ili posao, nego da je (ga) vodi. The train runs between... Ne znaci da voz trci izmedju.... nego da saobraca.... i tako dalje. Za ostala znachenja prilazem link. U potpunosti se slazem s Pedjom i Ognjenom, osim u vezi sa osnivanjem "Ustanove za prevodjenje stranih reci". To me malo podsecha na Orvelovu 1984. Bolje bi bilo osvestiti kako prevodioce tako i strucnjake da konslutuju jedni druge kad nalete na neke nove strane reci za koje jos ne postoji adekvatna rec u srpskom, a ne da sami rade na svoju ruku, pa onda dobijemo "prednjak" i "zadnjak"...  |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 16.25 ч. 08.01.2007. од Maduixa »
|
Сачувана
|
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #9 у: 15.34 ч. 01.08.2006. » |
|
To nikako nije Orvelova 1984. Mnoge ozbiljne zemlje imaju ovakvu ustanovu. Njene odluke nisu obavezujuce, vec su predlog koji daju najkopmetentniji ljudi. Ovo je slucaj sa npr. skandinavskim zemljama koje svakako nemaju Velikog brata i sobu 101.
Ognjen
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Maduixa
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.014
|
|
« Одговор #10 у: 16.10 ч. 01.08.2006. » |
|
To nikako nije Orvelova 1984. Mnoge ozbiljne zemlje imaju ovakvu ustanovu. Njene odluke nisu obavezujuce, vec su predlog koji daju najkopmetentniji ljudi. Ovo je slucaj sa npr. skandinavskim zemljama koje svakako nemaju Velikog brata i sobu 101.
Ognjen
Dobro, de, Ognjene, nemoj da uzimas to toliko k srcu. S druge strane, ako bi u skandinavskim zemljama poceli da svi skacu u bunar, mislis da bi to i Srbi trebalo da rade, samo zato sto to rade u skandinavskim zemljama? Mislim da ne treba imitirati po svaku cenu. Ako uopste smem da iznesem svoje skromno misljenje.... |
|
|
|
|
Сачувана
|
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #11 у: 16.24 ч. 01.08.2006. » |
|
U potpunosti se slazem s Pedjom i Ognjenom, osim u vezi sa osnivanjem "Ustanove za prevodjenje stranih reci". To me malo podsecha na Orvelovu 1984. Bolje bi bilo osvestiti kako prevodioce tako i strucnjake da konslutuju jedni druge kad nalete na neke nove strane reci za koje jos ne postoji adekvatna rec u srpskom, a ne da sami rade na svoju ruku...
Па управо је добар начин да постоји некаква организација/установа коај ће да омогући комуникацију. На крају крајева, већ је имамо, Матицу српску, само терба да почне и тиме да се бави. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Maduixa
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.014
|
|
« Одговор #12 у: 16.32 ч. 01.08.2006. » |
|
U potpunosti se slazem s Pedjom i Ognjenom, osim u vezi sa osnivanjem "Ustanove za prevodjenje stranih reci". To me malo podsecha na Orvelovu 1984. Bolje bi bilo osvestiti kako prevodioce tako i strucnjake da konslutuju jedni druge kad nalete na neke nove strane reci za koje jos ne postoji adekvatna rec u srpskom, a ne da sami rade na svoju ruku...
Па управо је добар начин да постоји некаква организација/установа коај ће да омогући комуникацију. На крају крајева, већ је имамо, Матицу српску, само терба да почне и тиме да се бави. Matica Srpska je zaduzena za srpski jezik, a ne za to kako cemo da prevodimo strane reci. Matica Srpska je isto sto i Kraljevska akademija u Spaniji, koja sluzi za normiranje i negovanje spanskog jezika a ne za odredjivanje kako ce se reci prevoditi. Obicno takvi organizmi osluskuju narod, pa onda odluce da li je ili nije neka rec toliko odomacena da bi mogla da udje u zvanichni recnik tog jezika. Znaci, neka rec ulazi ili ne ulazi u recnik na osnovu ucestalosti njene upotrebe u narodu, a ne zato sto je to tamo neki akademik resio da tako to bude. Uostalom, engleski jezik nema ni jednu instituciju koja bi odredjivala norme jezika, i nista im ne fali. Stavise, engleski je postao vodeci strani jezik u svetu. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #13 у: 17.49 ч. 01.08.2006. » |
|
Nisam siguran da nemaju instituciju za normiranje jezika, narocito u Velikoj Britaniji. To sto je vodeci jezik posledica je drugih faktora, vise finansijskih nego jezickih.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #14 у: 17.53 ч. 01.08.2006. » |
|
Kad smo kod skakanja u bunar. Ne mislim da je sve na zapadu i savrseno, ali mislim da je ustanova za prevod novih termina zaista potrebna. Bas zato sto ne mislim da je savrseno i volim da prevedem rec.
Ognjen
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
