Србски
посетилац
 Ван мреже
Организација: ---
Име и презиме:
Поруке: 31
|
 |
« у: 01.14 ч. 18.02.2009. » |
|
Поздрав свима, занима ме да ми неко каже да ли је у плану код нас, реформа српског језика!? Гледајући као ЛАИК, нека документа из историје, приметио сам да неке речи које су се у нашој блиској историји раније користиле , сада су скоро заборављене или "забрањене"! Наиме читао сам да је сам Вук Караџић био у дилеми да ли да назове Српски или Србски Рјечник, па у Горском вијенцу се често помиње "србство", постојале су новине Србске, наслови попут "Србски правопис и граматика". . . ! И добро, постоји правило "једначење по звучности", али кад мало боље размислим, једноставније за изговор и "правилније" изговрати на пр. реч подпуковник( а не потпуковник), подпредседник(потпредседник),. . . или Албанија каже се албански). А за неке друге речи је нормално као на пр. поднаредник. . . и сл. Имам пуно поштовање за Вукову реформу српског језика, али сам мишљења да можда неке ствари треба допунити,мењати,усавршавати кад дође време за то(зашто не и српство и србство!?). Деценијама смо били у заједничкој држави са другим народима, можда су се у ранијем времену дешавали некакви компромиси по питању језика!Волео бих да чујем и друга мишљења , ако је могуће мало "креативнија"(незванична) а не строго школска! Хвала!  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #1 у: 08.18 ч. 18.02.2009. » |
|
Не знам, пријатељу, шта да ти кажем - осим да прво мало прелисташ теме на Вокабулару, разне су ствари разни људи писали о разним реформама и питањима везаним за исте. Чисто да се не би(сте) сви редом понављали.
Не покушавам да те одвратим од дискусије, али стварно мислим да на добар део твојих питања већ постоје одговори негде на форуму.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #2 у: 22.12 ч. 18.02.2009. » |
|
I meni se čini da smo ovo već raščistili. Ali nije loše ni opetovati. 1) Vuk nikada nije razmišljao o tome da naslovi svoj rečnik „Sr bskim rječnikom“ niti je bio u dilemi oko pravopisa. 2) Nijedna reč, bogu hvala, nikada nije bila zabranjena.  3) Gorski vijenac štampan je starom ortografijom, otuda u njemu „srbstvo“. 4) Jednostavnije za izgovor i pravilnije jeste izgovoriti „poTpukovnik“, „poTpredsednik“ i „srPski“ negoli lomiti jezik sa dvama suglasnicima različite zvučnosti. Zato pravilo o jednačenju i postoji. 5) Čak i u etimološkom pravopisu, gde se pisalo „srbstvo“, izgovaralo se „srPstvo“ jer je tako jedino moguće, iz gorenavedenih fonetskih razloga. 6) Svaka reforma čini se da bi nakon nje stanje bilo bolje. Reforma nije samo obična promena, već je reforma promena nabolje. Zašto bi bilo bolje pisati „srBstvo“ nego „srPstvo“? Zašto je takva reforma potrebna? Argumenti koje u prilog ovakvoj težnji navode njezini zagovaratelji nijednom nisu jezičke prirode, već nekakve sociološke, etničke, konfesionalne, istorijske i šta ja znam. Sa strogog jezičkog stanovišta, niti bi takva promena bila reforma niti nam je ikakva reforma naročito i potrebna. A takvo stanovište i treba da bude, šta će u nauci o jeziku primese sociologije, etničkih i konfesionalnih pitanja, istorije i čega već ne? 7) Ne vidim kako Albanija i bratski nam narodi sa kojima smo bili u zajedničkoj državi imaju veze s ovim. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #3 у: 10.53 ч. 19.02.2009. » |
|
Ово је једна копирана порука с другог форума (томе претходи порука извесног Воје који је тамо замолио све форумаше, а посебно неке историчаре, да пишу србски, а не српски):
А ја бих, поштовани Војо, замолио оне који хоће да пишу србски — бар будите доследни, па избегавајте записивање сваког једначења, а не само у тој речи. Такође бих, Војо, напоменуо да правопис није у надлежности историчара, већ језикословаца. Надам се да не мислите да је такво одступање од правописа само баш у том нашем „националном“ придеву на било који начин „патриотско“ или да тиме бивате већи националисти од оних који се правописа придржавају.
Вук Караџић је у нашу азбуку увео чувени принцип „пиши као што говориш“. Онда је то правило спровео и на све гласовне промене, чак и на једначење сугласника по звучности. Ја мислим да је претерао, да принципијелно испраћање свих гласовних промена у писању заправо само компликује језик.
Кад бисмо писали етимолошки — сладко (у мушком роду је сладак), свезка (од свеза, приметите да се „разједначавање“ опет врши у генитиву множине — свезака), надчовек, подпредседник, одпадник, србски, итд. — заправо нико не би ни примећивао да изговара другачије, а запис би био логичнији и прихватљивији оном ко се тек учи писању.
Приметимо да се једначење сугласника свакако проводи и између речи, али се тада не записује (фала богу, на шта ли би нам тек тада личио правопис). Тако да пишемо „с браћом“, а изговарамо „збраћом“, „под паљбом“ — „потпаљбом“, „над Краљевом жива ватра сева“ — „наткраљевом...“ Покушајте да изговорите нпр. „над Краљевом“, заиста се чује т уместо д. Људи то и не примећују, па просто је немогуће изговорити звучни и безвучни сугласник заједно. Ти примери показују да никакав проблем не би представљало кад једначење не бисмо записивали — обичан човек не би ни приметио да нпр. уместо д изговара т, напротив, лакше би прихватио правопис.
Кад је Вук Караџић увео свој чувени принцип „пиши као што говориш“, он је с тим записивањем једначења, по мени, отишао предалеко и значајно оптеретио записивање, уместо да га поједностави, олакша. Тачно је да се звучни сугласник испред безвучног не може изговорити, те да свакако изговарамо „пс“, а не „бс“, али нема потребе да се то и записује.
МЕЂУТИМ, правила писања у српском језику су таква каква су, свиђало се то нама или не. Наравно да свако од нас може да пише како хоће, неће одговарати никоме за то (нарочито на овом форуму, познатом по крајње либералним правилима), али правопис постоји зато да бисмо писали стандардно, ради лакшег разумевања. На шта би то личило да свако пише како му воља. Заправо, разумевали бисмо се много теже.
Да закључим — без обзира на то што би се мени лично више свиђало да се једначење по звучности не записује, најважније је да стандард постоји и он треба да се поштује. Правопис зато и постоји, само зато да бисмо сви користили иста правила у писању, јер ако користимо иста правила, разумећемо се, а ако свако има своја, нећемо се разумети.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.00 ч. 19.02.2009. од Вученовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Bojan
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: nema
Име и презиме: Bojan
Поруке: 271
|
|
« Одговор #4 у: 11.14 ч. 19.02.2009. » |
|
Баш су симпатични ови са тог неког тамо форума, једини закључак који сам ја донио је: када би се српски изговарало са звучним б, тј. србски, требало би да сама ријеч постане звучнија, јер је овако сув(х)опарна... тј. да сумирам срБски је звучније од срПски, да не кажем да је срПски безвучно, хехехехехе  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #5 у: 11.23 ч. 19.02.2009. » |
|
6) Svaka reforma čini se da bi nakon nje stanje bilo bolje. Reforma nije samo obična promena, već je reforma promena nabolje. Ја се противим таквом ограничавању смисла речи реформа. Појам реформе се стандардно користи за означавање извесних историјских догађања који обухватају процесе промена које нису добре. Реформа је промена, некад на боље, некад на лошије. Ево шта каже Вокабулар: реформа (нлат. reforma), латиницом: reforma
преиначење, принака, преображај, промена набоље, преустројство, измена, поправка; поправка неког стања не мењајући му суштину; мењање набоље постојећих уређења законским путем; уп. аграрна реформа.
Уф, ето, нажалост је стварно наведено и „промена набоље“. Ех, стварно нисам очекивао. Добро... па ипак, ослањајући се на значења преиначење, принака, преображај, преустројство, измена , могу себи да дозволим да кажем да реформа не мора бити само промена набоље. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.25 ч. 19.02.2009. од Вученовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #6 у: 11.36 ч. 19.02.2009. » |
|
Баш су симпатични ови са тог неког тамо форума, једини закључак који сам ја донио је: када би се српски изговарало са звучним б, тј. србски, требало би да сама ријеч постане звучнија, јер је овако сув(х)опарна... тј. да сумирам срБски је звучније од срПски, да не кажем да је срПски безвучно, хехехехехе Симпатични, али се не слажеш са поруком? Не мислиш да би се изговарало исто, једнако безвучно, без обзира на то да ли се једначење записује или не. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Bojan
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација: nema
Име и презиме: Bojan
Поруке: 271
|
|
« Одговор #7 у: 11.52 ч. 19.02.2009. » |
|
па мислим да би након што би се покушавало изговарати звучно одустало од тога, па би се изговарало безвучно, али то није напредак никакав, ако већ имамо систем који добро функционише, зашто га мијењати... бесмислено је... Узми Енглески језик нпр... како би рекао народ наш, не зна се ни ко пије, ни ко плаћа... писање се мора учити, и морају се памтити ријечи, јер негдје је просто немогуће запамтити како се нешто пише... а такав корак. када би се избацило једначење сугласника по звучности је бесмислен, јер ако избацимо једну ствар, онда ће се избацити и друга и тако редом, па ко зна на шта ће личити тадашњи језик... Зато се треба држати овог принципа који је веома добар, и успјешан у нашем језику... Велики језик попут енглеског је имао пар покушаја, али никад нису заживјели, јер се није исплатило прештампавати огроман број књига штампан већ устаљеном ортографијом... А реформа јесте промјена на боље, увијек, само што ми имамо историју која нам каже да није све ишло по плану код одређених промјена, па зато стичеш утисак да није промјена на боље... Тада када се вршила реформа, генералан став је сигурно био да ће се нешто промијернити на боље, е сад што се то изјаловило, то је друга ствар... и то није до значења ријечи реформа, него до оних који је спроводе... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Србски
посетилац
Ван мреже
Организација: ---
Име и презиме:
Поруке: 31
|
|
« Одговор #8 у: 15.19 ч. 30.07.2009. » |
|
Нисам се раније јавио јер је био блокиран приступ, не знам зашто!??? Да вас обавестим, нисам члан неке националистичке организације, нити копирам коментаре! Не бих се сложио са неким одговорима на моје дилеме! Читајући Правопис(Пешикан,Пижурица,Јерковић) видим да и тамо постоји дилема око правила "једначење сугласника по звучности,месту и начину артикулације. . . " па се каже кад се не примењује то правило на неку реч, онда је то изузетак , и сл. Мало касније се тврди да се неке стране речи пишу без тог правила(тј. речи се одомаћиле) и прећутно се прихватају и од стране аутора. Ових дана се најављују промене у Правопису за крај ове године , од стране познатих стручњака! И даље тврдим да треба поједноставити нека правила, и нека укинути јер су сувишна, пракса указује на то. Мени је логичније: србски, подпредседник, подфорум,бурекџија,. . . . . . . . . или Србија, србијанско,српско, српче, . . . . . а проблем је "србско" Што се тиче да је проблем у мењању правописа и граматике због штампања нових књига, па и тај проблем је био и средином 19. века! Треба понудити нова правила и неке речи, без присиле и задртости, наглих промена, ко хрвати пре коју годину! Језик је жива ствар и треба га мењати, Вукова реформа је из 19. века, да је жив и он би мењао нека правила Правописа и Граматике, поједноставио би нека правила,сигурно! Ђорђе у истом том веку(19) су постојале Србске новине, Вукова Писменица Сербскога језика, . . . . Србска Граматика и Правопис,. . . и да двоумио се. . . нађи и на интернету! И пуно је виђенијих Срба је полемисало са Вуком о новим правилима!!! Сви досадашњи Правописи и Речници се преписују деценијама, пуни су турцизама, којих треба бар смањити, а вратити нек позитивне , једноставне славеносербске речи! И доста је више компромиса, српско-хрватских(које заговара Клајн), ред је да се мало храбрије реформише наш језик, поступно уважавајући наше србско наслеђе, и садашњост! ________________________________________________ Као што рекох , ових дана је најављен рад на новом Правопису, који би требао да се објави до краја године. Надам се да ће се нека правила поједноставити, а нека можда укинути, која су преживела, ипак је ред за промене у 21. веку, на крају крајева и Србија је поново незавизна!Поздрав! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #9 у: 18.04 ч. 30.07.2009. » |
|
Читајући Правопис(Пешикан,Пижурица,Јерковић) видим да и тамо постоји дилема око правила "једначење сугласника по звучности,месту и начину артикулације. . . " па се каже кад се не примењује то правило на неку реч, онда је то изузетак , и сл. Мало касније се тврди да се неке стране речи пишу без тог правила(тј. речи се одомаћиле) и прећутно се прихватају и од стране аутора. Vrlo je jasno obrazloženo kada i kako se primenjuju ta pravila, a gde postoje izuzeci. Oko ovoga nema dileme, ova pravila su dokraja striktna i precizno navode sve te tačno utvrđene slučaje kada jednačenje izostaje, a ovaj pridev ne spada u njih. И даље тврдим да треба поједноставити нека правила, и нека укинути јер су сувишна, пракса указује на то. Мени је логичније: србски, подпредседник, подфорум,бурекџија,. . . . . . . . . или Србија, србијанско,српско, српче, . . . . . а проблем је "србско" Kakva praksa? Kod mene (a moj grad je makar po tome i sličnim specijalitetima poznat ) svi bure gdžije drže bure gdžinice, u kojima peku burek s mesom, burek sa sirom, sa zeljem, s pečurkama, ravan i savijen, taze sabajli i vruć podnevni! Што се тиче да је проблем у мењању правописа и граматике због штампања нових књига, па и тај проблем је био и средином 19. века! Треба понудити нова правила и неке речи, без присиле и задртости, наглих промена, ко хрвати пре коју годину! Sredina 19. veka i Vukova korenita reforma upravo jest bila jedna vrlo nagla promena, koja je u korenu sasekla dotadašnju srpsku pismenost i praktično je izbrisala; kasnije se tek delomično vrativši delu njezina vokabulara bez koga se ipak nije moglo, i njenome ekavskom izgovoru koji je ipak bilo nemoguće izmeniti. (Jer nijedna promena ne može biti toliko korenita, čak ni Enver Hodžina nije mogla izbeći znatan raniji gegijski vokabular. ) Језик је жива ствар и треба га мењати... Stani, greška! Jezik je živa stvar i on se sâm menja, iznutra, kao koji god živi organizam, a menjati ga se spolja, izvana, ne smije se. (Može se, ali ne bi bilo dobro. To se moglo sredinom 19. veka, što je tada bilo neophodno, i to se moglo Enver Hodži, a to valjda ne želimo da se i nama dogodi.) Ђорђе у истом том веку(19) су постојале Србске новине, Вукова Писменица Сербскога језика, . . . . Србска Граматика и Правопис,. . . и да двоумио се. . . нађи и на интернету! И пуно је виђенијих Срба је полемисало са Вуком о новим правилима!!! Naravno da se polemisalo, ne samo o ovome konkretnom pridevu, nego o čitavome pravopisu — hoće li biti etimološki ili fonetski. Ali, u toj polemici, upravo je Vuk bio sa druge strane rasprave, fonetsko pisanje ("srpski", da uzmemo baš ovaj primer kao ilustraciju termina) bilo je Vukova ideja vodilja, a etimološki pravopis ("srbski") starija praksa, koju je Vuk sasekao. Сви досадашњи Правописи и Речници се преписују деценијама, пуни су турцизама, којих треба бар смањити, а вратити нек позитивне , једноставне славеносербске речи! Ne razumem tu ideju. Jezik se ne normira pogleda uprtih u prošlost. Jezik nije istorija. (Dodajmo i ovo spisku stvari koje jezik nisu. ) Jezik se normira isključivo s osvrtom na sadašnje stanje, kakvo god ono da je, a danas ne govorimo starim, lepim jednostavnim slavenosrpskim rečima, prosto su zastarele, izobičajene, nestale, nema ih više, pojela ih istorija. Reč nije ništa manje vredna ako je turcizam (germanizam, rusizam, bohemizam, romanizam... itd.), već naprotiv, mnogi su naši turcizmi vrlo precizni i suptilni, oni opisuju neke predmete i osećanja za koje inače rečî ne bismo nikako imali. И доста је више компромиса, српско-хрватских(које заговара Клајн), ред је да се мало храбрије реформише наш језик, поступно уважавајући наше србско наслеђе, и садашњост! A ti kompromisi su...? Navedi jedan, i to po mogućstvu Klajnov, kad ga već ovako napade bez osnova. Као што рекох , ових дана је најављен рад на новом Правопису, који би требао да се објави до краја године. Надам се да ће се нека правила поједноставити, а нека можда укинути, која су преживела, ипак је ред за промене у 21. веку, на крају крајева и Србија је поново незавизна! Izvini mi na slobodi, moram da kažem, ovo mi neobično liči na novogodišnju čestitku. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #10 у: 21.12 ч. 30.07.2009. » |
|
Dodajmo i ovo spisku stvari koje jezik nisu. Можда бисмо и ми могли, по угледу на википедију, направити страницу "Шта језик није." |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Србски
посетилац
Ван мреже
Организација: ---
Име и презиме:
Поруке: 31
|
|
« Одговор #11 у: 22.00 ч. 30.07.2009. » |
|
Ђорђе ти имаш свој став ја свој! Извини ,колико ја видим ти ништа конкретно ниси примедбовао! Што се тиче правила" Једначење сугласника. . "поента је што има доста изузетака, а код страних речи је скоро правило да се не користи то правило! Да је све тако јасно као што велиш ,не би стручњаци радили на новом Правопису!!!!!!!!! *То што је код тебе пракса то је други проблем, гледај мало шире ,мани ме бурека. . . . мало се шалиш!И на овом форуму има толико примера , где су "изузеци" , али је слабо објашњење! *И шта ти ти приговараш, истина је да је направио корените реформе, али и истина је да је доста виђенијих СРба тог времена полемисало(није се слагало) са неким правилима итд. , као на пр. Јоаким Вујић,Јован Хаџић,. . . . . ,Црквени кругови,. . . и значи да и Вук можда није био паш у праву за све!!! На крају крајева ,сада је 21. век , ваљда се нешто да и променити, није ваљда Вук сва правила цементирао! *Шта ћу ја кад ти неразумеш ту идеју, па су ти дражи турцизми, па негуј их! * Па критиковали су га и неки чланови Матице српске, човек заступа неговање српско-хрватског језика и имена, ако си пратио полемику онда знаш! _______________________________________________________ Ђорђе, како ти гледаш а то да се већ ствара НОВИ правопис, значи мењаће се нешто, нећеш ваљда рећи да се ради о дилетантима и да нема шта да се мења! ————————————————————————————————————- Покушао сам да у кратким цртицама изнесем суштину, да не давим! Није у реду што одмах неки реагују тако надмнено, набусито, препонтентно , као да имају сво знање овога света! —————- Време ће убрзо рећи ко је у праву, ево га Нови Правопис крајем године, сачекајмо мало, уместо што се сваки предлог дочекује на нож! Поздрав! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #12 у: 22.28 ч. 30.07.2009. » |
|
Ja se u jezik razumem za nijansu bolje od tebe, pa možda zato izgledam prepotentno kada o jeziku govorim. A zbog te nijanse se i javljam da odgovorim. Postojanje izuzetaka ne podriva sámo pravilo. Izuzeci su jasno određeni, otherwise pravilo je striktno. Ako ti treba objašnjenje tih izuzetaka, možeš postaviti pitanje u odgovarajućem potforumu, i biće ti objašnjeno. Meni prvome nije teško i da deset puta ponavljam jedno te isto, u sitna crevca, dok ne vidim da me je sagovornik sasvim razumeo, ili dok mu skroz ne dosadim.  Na novome Pravopisu se radi već duže vremena, ali nemoj misliti da to znači kako će pravilo o jednačenju suglasnika po zvučnosti u pisanju biti promenjeno; tome se nemoj nadati, jer se to ne može dogoditi iza stanovitih jezičkih, vrlo utemeljnih i zacementiranih, razloga. Što su Joakim Vujić i Jovan Hadžić Vuku primedbovali, danas nema veze s našim pravopisom. Razlozi su, ponovo, jezičke prirode, i njine su primedbe sasvim marginalne sa stanovišta današnje pismenosti. Što mu je crkva primedbovala, veze nema još manje. Zatim, jezik nije narodna skupština, pa da različiti tabori polemišu međusobno dok ne ugovore neko kompromisno rešenje. Jezik je nauka (gle, sada smo počeli sa onime što jezik jeste ), i kao i u svakoj nauci, u njemu postoji samo jedno pravo objašnjenje. Pitanje srpskohrvatskoga jezika pitanje je te nauke, a ne može biti predmetom polemika dok se ne dovede na neki kompromis. U jeziku, za razliku od skupštine, nema amandmana, replika, predloga, dopuna i izmena i rasprave o svemu tome, već stvari idu utvrđenim, znanstvenim tokom. U nauci nema kompromisa — ili jeste, ili nije. U nauci, srpskohrvatski jeste, iako očigledno u životu nacija i u mišljenjima pojedinaca nije, fonetsko načelo u pravopisu jeste; Jovan Hadžić, rani 19. vek, osporavanje jednačenja suglasnika po zvučnosti nije. Razlozi su jezički, znanstveni, tako to u ovoj nauci jeste. Nema prava na repliku. Uostalom, videćeš i sâm novi Pravopis, pa ćeš moći i sâm da posvjedočiš. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #13 у: 22.58 ч. 30.07.2009. » |
|
Да је све тако јасно као што велиш ,не би стручњаци радили на новом Правопису!!!!!!!!! Ma da, prva briga im je bilo jednačenje po zvučnosti, koje je jasno da jasnije ne može biti... A transkripcija imena programa i drugih informatičkih zavezlama, muzičkih grupa, veliko malo slovo kod svetih svetaca i imena crkava i druge gomile nedoumica i nejasnoća koje postoje i koje se s godinama samo nagomilavaju, ko ih šiša... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #14 у: 22.59 ч. 30.07.2009. » |
|
Postojanje izuzetaka ne podriva sámo pravilo. Tačno tako. Naprotiv, potvrđuje ga. Kako se ono kaže: izuzetak potvrđuje pravilo... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
