Jezik i jezičke novotarije - dobra ili loša stvar?

[Зоран Ђорђевић]

Nije nova, samo je upotrebljana u novom kontekstu. Mada, mislim da je cak i za engleski jezik, upotrebljena u novom konktekstu. Meni je baš zasmetala, jer njeno stvarno značenje u ovom kontekstu zvuči strašno.

   Мени не смета кад се неки медицински изрази користе у преносном значењу. Неки се сасвим лепо уклопе. Ово је нешто друго. Имао је (Бајден) довољно простојних израза а изабрао је онај који значи: што је било, било је, заборавите, идемо из почетка.
   Надам се да је „ресетовање“ у овом смислу ипак било само за једнократну употребу.

[b.n.]

Ах, па ја и не знам - нисам тако помно пратила посету. Извињавам се, погледаћу негде или - можда може неко да каже - шта је рекао? Ресетоваћемо односе?

[Зоран Ђорђевић]

Има овде:
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/BAJDEN-BEZ-SRECNOG-KRAJA.sr.html

Мали извод из тог чланка:

Џозеф Бајден је рекао то шта је хтео да каже, државни врх Србије није рекао оно што сада, вероватно, и не може да каже. Је ли то довољно за „ресетовање” односа Србије и САД? Може ли се „ресетовати” једнострано проглашена независност Косова? Вашингтон сматра да може и да живот иде даље.

[Ђорђе Божовић]

Da li se tome zdušno protivite i u drugim jezicima i kulturama ili samo u našoj?

Eto, vašu sam jezik i kulturu naročito uzeo na zub.

Ja mislim da se resetovanje lepo ilustruje ovdašnjim pokušajima "resetovanja" srpskog standarda, kao kod mnogopominjanih novih primena različitih fraza i sintaksičkih formi u srpskom jeziku.

Da ste se udostojili prelistati kakav zgodan rečnik ili gramatiku, kao što vas savetovah, videli biste kako te „različite fraze i sintaksičke forme“ u srpskom standardu odavna i sasvim ravnopravno postoje, a to što vama nisu bliske ili poznate, ne znači da netko pokušava „resetovati“ standard, već znači da vi, da prostite, imate velike rupe u poznavanju jezika i krivu sliku o njemu.

[b.n.]

Не, заиста, то не значи да "неко покушава ресетовати стандард", то значи да је стандард већ ресетован - у оном међувремену, кад ја нисам гледала. 

[Ђорђе Божовић]

Ah, pa onda vam mogu pozavideti na godinama i stažu, jer je to „međuvreme“ dok ste vi žmurili, bilo početak XIX veka i Vukova reforma kojom je naš književni jezik tako definisan i „resetovan“.

[b.n.]

Хоћете да кажете да је језички стандард предвиђао "кући сам" још од Вука па све до дана данашњег? Ја морам да кажем да сумњам у то. Не знам да ли је ресетовано и "осећајте се као код своје куће" (мада се сигурно све ређе чује у било којој форми, просто из безбедносних разлога) па се, тако, сада каже "осећајте се као кући" - морам да признам да ми ово последње звучи сасвим бесмислено.

[Ђорђе Божовић]

Vi i dalje odbijate konsultovanje literature? "Kući sam" ne pripada standardu, niti je i pre Vuka i od Vuka pripadalo.

[b.n.]

Па ја онда не знам о чему говоримо. 

[Ђорђе Божовић]

Izgleda da smo se na samom početku mimoišli. Pod „različitim frazama i sintaksičkim formama“ ja sam razumeo one moje kao bajagi „slovenačke“ obrte koji vam se naročito ne dopadaju, a koji su odvajkada sasvim ispravni i valjani.

A ti si, b. n., mislila na „kući sam“, ali promaklo ti je da smo mnogo puta dosad istakli kako to jeste sasvim nepravilno. Nema nikakvog „resetovanja“ u tom slučaju.

[b.n.]

А, као приступ к језику, ако се не варам. Па не знам, ако је то сасвим ваљано ја нећу рећи ништа - већ се доста о томе говорило.
А што се тиче "кући сам" врло ми је мило што се то сматра неправилним, ја сам била стекла сасвим другачији утисак. 

[Зоран Ђорђевић]

Енглески се увлачи у буквално све језике, и нигде није дочекан широко отворених руку, у то будите сигурни.

Из данашње Политике: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Tinejdzeri-govore-SMS-jezikom.sr.html

Мали извод из чланка:

Чак 13,3 одсто ученика од петог до осмог разреда саставе из српског језика пише користећи упоредо и изразе на енглеском језику, показало је истраживање које је спровела мр Јелена Стевановић са Института за педагошка истраживања.
Велики број основаца своје радове завршава на енглеском језику наводећи на крају The end или потписујући се са by (што би у слободном преводу значило од аутора) па име и презиме. Једна трећина ученика осмог разреда називе месеци у години и дана у недељи пише великим словом, што је такође преузето из енглеског језика.
– Млади људи су захваљујући компјутеру и мобилном телефону упућени на енглески језик, па тако потискују наш. Слично је и у свету, где из дана у дан нестаје по један језик. Ситуација је алармантна јер петнаестогодишњак у свакодневној комуникацији користи просечно 100 речи, а, према развојним стандардима, дете предшколског узраста би требало да има у свом речнику око 2.000 речи – објашњава мр Стевановић.

Има ту много помодарства, али има, као што сам већ негде рекао и шлихтања. Дочекује се широко отворених руку.

[Madiuxa]

Zorane, pa nije bas tako, ali sam sad previse umorna da se dam u potanko objasnjavanje.

Млади људи су захваљујући компјутеру и мобилном телефону упућени на енглески језик, па тако потискују наш.

Dajte im mobilne telefone i kompjuterske programe na srpskom, i videcete kako ce biti pozitivne promene...

[Miki]

Dajte im mobilne telefone i kompjuterske programe na srpskom, i videcete kako ce biti pozitivne promene...

Tога има већ одавно, само се сви мрште на преводе.

[Madiuxa]

Dajte im mobilne telefone i kompjuterske programe na srpskom, i videcete kako ce biti pozitivne promene...

Tога има већ одавно, само се сви мрште на преводе.

Prodavati telefone i svu tehniku sa vec ugradjenim softverom samo na srpskom. Tako rade Spanci pa se ovde mrste ako NIJE na spanskom. I naravno... Dati bolje prevode.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Jezik i jezičke novotarije - dobra ili loša stvar?