Србски
посетилац
Ван мреже
Организација: ---
Име и презиме:
Поруке: 31
|
|
« у: 22.42 ч. 31.07.2009. » |
|
А зашто поднаредник!
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Србски
посетилац
Ван мреже
Организација: ---
Име и презиме:
Поруке: 31
|
|
« Одговор #1 у: 22.43 ч. 31.07.2009. » |
|
Или предтакмичење!
Сви на форумима пишу подфорум, и мени је логичније, једноставније!
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #2 у: 22.45 ч. 31.07.2009. » |
|
Или предтакмичење!
Сви на форумима пишу подфорум, и мени је логичније, једноставније!
a kako bi ti da bude? Prettakmicenje?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Србски
посетилац
Ван мреже
Организација: ---
Име и презиме:
Поруке: 31
|
|
« Одговор #3 у: 22.53 ч. 31.07.2009. » |
|
Ма и ја мислим да је нормално предтакмичење, али ако би се држали правила, једначења сугласника!?
Ево искрено сад сам ту реч пронашао у књизи Српски језички приручник(Ивић,Клајн,Пешикан,Брборић), а наслов је "Правописни проблеми и недоумице", те се каже да се овде ОДСТУПА од правила, и за још пуно новијих речи. . . .
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Србски
посетилац
Ван мреже
Организација: ---
Име и презиме:
Поруке: 31
|
|
« Одговор #4 у: 22.54 ч. 31.07.2009. » |
|
Или ово: Шведска- шведски Албанија- албански Србија- србски!?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #5 у: 22.58 ч. 31.07.2009. » |
|
D je zvučni zubni eksplozivni suglasnik. To znači da se ovaj glas izgovara tako što se jezik odbija od zuba, sa kojima čini prepreku vazdušnoj struji koja dolazi iz pluća, naglo se povlačeći unazad, a glasne žice pri tome trepere, i daju mu zvučnost. Glas N je takođe zvučan, nadzubni, nosni sonant, što znači da se on izgovara tako što glasne žice trepere, jezik se naslanja na alveole gornjih sekutića, a deo vazdušne struje, osim kroz usta, prolazi i kroz nos. Dakle, pošto su oba ova suglasnika zvučna, ona se mogu izgovoriti jedan do drugoga, pa ih stoga i zapisujemo tako, jer naš pravopis počiva na načelu „piši kao što govoriš“.
S druge strane, F i T su bezvučni suglasnici; prilikom njihova izgovora glasne žice ne trepere. Dva suglasnika različita po zvučnosti ne mogu se izgovoriti jedan do drugoga. Zato se događa glasovna promena koja se zove jednačenje suglasnika po zvučnosti. Prvi suglasnik od tih dvaju jednači se prema drugome, prelazeći u svoj parnjak jednak po zvučnosti drugom suglasniku. Pošto je u „pod + forum“, F bezvučno, a D zvučno, D će se izjedačiti sa F, tako što će preći u T, koje je bezvučni zubni eksplozivni suglasnik, dakle jednako suglasniku D po svemu, osim po zvučnosti. Ne možemo izgovoriti „podforum“ u normalnom izgovoru, zato govorimo potforum, jer su i T i F bezvučni, i mogu se izgovoriti jedan do drugoga, pa se stoga tako i pišu.
U reči „predtakmičenje“, međutim, događa se druga stvar. D i T su takođe različiti po zvučnosti, i ne mogu se izgovoriti jedan do drugoga u normalnom izgovoru. Međutim, kada bismo tu sproveli jednačenje, D bi prešlo u T, i dobili bismo dva T jedno do drugoga, a to ne ide — jedno T bi moralo nestati, pa bi reč na kraju krajeva glasila „pretakmičenje“. A to nije jasno, reč se suviše izobličila. Zato je ovo izuzetak od jednačenja, pa ipak pišemo i govorimo „predtakmičenje“, a da bismo to mogli izgovoriti, zapravo pravimo jednu pauzu u izgovoru između „pred-“ i „takmičenje“. To bismo isto mogli uraditi i u reči „pod + forum“; mogli bismo i tu napraviti malu pauzu i izgovoriti dva suglasnika različita po zvučnosti jedan do drugoga. Ali to ne činimo, jer nema razloga niti potrebe za time. U reči „predtakmičenje“ ima, jer bi nas jednačenje odvelo u drugu glasovnu promenu i izobličilo reč, a u reči „potforum“ jednačenje ništa ne menja, već je tu sasvim na mestu, kao i u drugima primerima sa bezvučnim suglasnikom iza prefiksa: „potpredsednik“, „Potkozarje“, „potpis“, „potkovica“, „potceniti“, „potplatiti“ itd.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #6 у: 23.08 ч. 31.07.2009. » |
|
Или ово: Шведска- шведски Албанија- албански Србија- србски!?
„Švedski“ je takođe odstupanje, ali i za ovo odstupanje ima razlog (za svaki izuzetak od pravila mora postojati razlog). Ponovo, dakle, D je zvučno, a S bezvučno, i očekivali bismo jednačenje. Ali, kada bismo sproveli jednačenje, pa dobili „švetski“, ono bi opet uzrokovalo drugu promenu, T i S bi dali C, kao što i inače daju u govoru (mnogi i govore „švecki“, „gracki“, „precednik“), ali tako ne možemo pisati, jer to suviše dovodi reč do neprepoznavanja. Ovo odstupanje, da se D ne jednači ispred S i Š, uveo je još Vuk, ali dakle, s razlogom. U „albanski“, jedan do drugoga su N i S, ali pri tome, N nije opstruent, nego sonant, a to je posebna fonetska vrsta suglasnika. Sonanti ne učestvuju u jednačenju po zvučnosti, već samo opstruenti, suglasnici kod čijega se izgovora stvara veća prepreka vazdušnoj struji nego kao kod sonanata. Ali, u „srb-“ + „-ski“, međutim, jedan do drugoga nalaze se dva suglasnika različite zvučnosti, i to dva opstruenta, što je osnov za jednačenje. B je zvučni suglasnik, glasne žice trepere, a S je bezvučan, glasne žice ne trepere. Oni se, stoga, ne mogu izgovoriti jedan do drugoga, već se prvi jednači prema drugome, i prelazi u svoj bezvučni parnjak, u P. Kako izgovaramo, „srpski“, tako i pišemo, jer ovde nema razloga da jednačenje izostane, ništa ono tu ne remeti, kao što ne remeti ni u „opsetiti se“, „opslužiti“ (od prefiksa „ob-“ + „setiti se“ i „služiti“), „klupski“, „ropstvo“, „ropski“ (od „-b“ + sufiksi „-ski“ i „-stvo“).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #7 у: 23.20 ч. 31.07.2009. » |
|
Ево искрено сад сам ту реч пронашао у књизи Српски језички приручник(Ивић,Клајн,Пешикан,Брборић), а наслов је "Правописни проблеми и недоумице", те се каже да се овде ОДСТУПА од правила, и за још пуно новијих речи. . . .
Ако се већ прегањаш са неким око правописа потруди се да и пишеш по правопису. Где су ти размаци после интерпункцијских знакова? Не сумњам у твоје добре намере, немо се љутиш.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Србски
посетилац
Ван мреже
Организација: ---
Име и презиме:
Поруке: 31
|
|
« Одговор #8 у: 10.14 ч. 01.08.2009. » |
|
Зоране ,не прегањам се, одговори конкретно, чему то цепидлачење....конкретно, држ се теме! Прелазак Д у Т! Ево на пр.: - јаДран - јаДрански ....или - прдсеДник - - преДрадник - - преДводник - - киДнаповати - - преДупредити- !?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #9 у: 11.07 ч. 01.08.2009. » |
|
Bojler.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #10 у: 14.11 ч. 01.08.2009. » |
|
...конкретно, држ се теме!
И ја сам, као инжењер, био присталица да се, због јасноће, предпојачало (један од бројних примера у техници са под- и пред- ) не рачуна као грешка. Да у таквим случајевима јасноћа има предност над једначењем.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #11 у: 15.42 ч. 01.08.2009. » |
|
"Pretpojačalo" nije nejasno niti najmanje, dakle nema razloga za odstupanje. "Nejasno" je koliko i "pretplatiti se", "pretpostaviti", "pretpostavljeni" i slično. - јаДран - јаДрански ....или - прдсеДник - - преДрадник - - преДводник - - киДнаповати - - преДупредити- A kakve ovo veze ima s temom? Pre nego što nastaviš diskutovati o jednačenju po zvučnosti, proveri sebe znaš li uopšte šta je to jednačenje po zvučnosti. Kada se događa ova promena, koje suglasnike zahvata? Ono sigurno ne znači da svako D treba da se pretvori u T, već se odnosi samo na fonetski određene slučajeve. Suglasničke skupine DR i DN, i slog DU, nemaju nikakve veze s jednačenjem suglasnika po zvučnosti; u prva dva slučaja skupinu čine suglasnik D i sonanti R i N, u drugom slučaju posle D sledi samoglasnik. Ali: pod + pis: poTPis pred + postaviti: preTPostaviti nad + prirodan: naTPrirodan od + pustiti: oTPustiti od + pisani: oTPisani pod + ceniti: poTCeniti od + hraniti: oTHraniti itd. U svima ovima slučajima, nakon D slede bezvučni suglasnici, pa se jednačenje D : T normalno događa.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #12 у: 18.04 ч. 01.08.2009. » |
|
Meni se sve cini da Srbski mnogo voli slovo D....
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #13 у: 18.04 ч. 01.08.2009. » |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #14 у: 18.17 ч. 01.08.2009. » |
|
"Pretpojačalo" nije nejasno niti najmanje, dakle nema razloga za odstupanje. "Nejasno" je koliko i "pretplatiti se", "pretpostaviti", "pretpostavljeni" i slično.
Танахна разлика је у томе што се код предпојачала говори о месту, а код претплате о времену.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|