Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
02.02 ч. 28.02.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Гласање
Питање: Да ли подржавате идеје Љ. Т. Грујића?
Да - 2 (25%)
Да, уз извесне корекције - 0 (0%)
Не - 2 (25%)
Борим се против његових идеја - 4 (50%)
Немам став - 0 (0%)
Укупно гласова: 7

Странице: 1 ... 6 7 [8] 9 10 ... 15
  Штампај  
Аутор Тема: Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА  (Прочитано 90652 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #105 у: 18.51 ч. 07.03.2010. »

Miloše, molim te mi samo reci jednu stvar: zašto bismo mi preslovljavali naša  imena na neki tamo engleski, kad to niko drugi ne radi, već svi pišu svoja imena u originalu? Latinicu fala bogu imamo, nismo kao Rusi ili Bugari koji je nemaju, pa su prisiljeni to da rade. Zašto bi neki Dejan morao svoje ime da piše Deyan, a tamo neki Jose ili Jeanne, ne treba da svoja imena prepravljaju u Hose i Jan? I zašto baš na engleski da prepravljamo svoja imena? Što ne na francuski, španski ili nemački? Stvarno ne vidim poentu u svemu tome...
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #106 у: 20.41 ч. 07.03.2010. »

Цитат
A zamisli sve to pre četrdeset godina — jedino što smo imali bile su pisaće mašine. To je svega manje-više 26 slova osnovne abecede na njima.

Није тачно. Имале су сва латинична слова. Пре рата је било и ћириличних.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #107 у: 20.55 ч. 07.03.2010. »

Цитат
Није тачно. Имале су сва латинична слова. Пре рата је било и ћириличних.

Да, за латиничка си у праву.
До 1950-тих у Србији је било скоро искључиво ћириличких писаћих машина, а онда је њихова производња престала, и како су се квариле и излазиле из употребе замењиване су искључиво латиничким.
Могло би се рећи да је на неки начин појава рачунара спасла српску ћирилицу од нестајања.
Појава интернета и демонополизација информација ће допринети да ћирилица коначно добије место које овде заслужује...
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.946



WWW
« Одговор #108 у: 01.14 ч. 08.03.2010. »

zašto bismo mi preslovljavali naša  imena na neki tamo engleski, kad to niko drugi ne radi, već svi pišu svoja imena u originalu?

Зато што се ради о међународном документу који треба дабуде међународно употребљив па и имена треба дабуду написана писмом које је међународно употребљиво, а то су она писма која се и иначе службено користе у документу пасоша.

Наша специфична слова нису део међународно употреблјивог писма, већ су део нашег језика. Због тога не можемо да очекујемо да ће било ко ван граница наше землје да зна шта да ради са тим словима, а камоли да може негде да их укуца. То је просто бесмислено очекивати. Колико има разних писама и разних специјалних знакова, морао би сваки цариник да прође тешку обуку да се са свима њима упозна и тешко да би успели да све науче. а нису цариници једини који се срећу са пасошима као документима.

У пасошу, просто треба да пише име и презиме нашим писмом, сада је слободан избор д али ће то бити ћирилица или латиница, мада би било боље да се обавезно корсите оба) а поред тога, име и презиме треба да буду написани на начин који је међународно употребљив, а то се углавном своди на енглеску абецеду.
Сачувана

Miki
Гост
« Одговор #109 у: 02.14 ч. 08.03.2010. »

У пасошу, просто треба да пише име и презиме нашим писмом, сада је слободан избор д али ће то бити ћирилица или латиница, мада би било боље да се обавезно корсите оба) а поред тога, име и презиме треба да буду написани на начин који је међународно употребљив, а то се углавном своди на енглеску абецеду.

Извини, али зар ти не личи на спрдачину Meerosslove, Dyordye, Lyubeetsa и слично, е да би то неко преко баре превалио преко усана да звучи слично као на српком, /miroslav/, /đorđe/, /ljubica/? Не бих никад прихватио да ми таква грдоба од имена стоји у пасошу. Па нек неко „Мирослав“ тамо у Америци прочита и /majroslav/ (на немачком говорном подручју немам таквих проблема) кад погледа мој пасош, па ће подићи главу према мени, а ја ћу одговорити како се то изговара, као и остали који се срећу са мојим именом, а сретали би се вероватно више у чувственом облику, не у писаном, па би знали да понове, а како се пише — научили би.

Ево ти један контрапример: имам колегиницу по имену Мајцен, којој су прадедови пореклом из Словеније, али они већ генерацијама живе у Аустрији, па је једино презиме веже за Словенце, јер словеначки не зна ни да бекне. И сад би неко помислио да се њено презиме пише као Meitzen кад га први пут чује, а заправо се пише Majcen, па и она често бива упитана од говорника немачког како јој се изговара презиме кад га виде написаног, или га изговоре погрешно /majsen/ или томе слично. И шта сад? Она треба поред имена у пасошу да упише и „изговорљивији“ облик Meitzen? Не будимо смешни.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #110 у: 03.11 ч. 08.03.2010. »

Цитирано: Мирослав
[...] зар ти не личи на спрдачину Meerosslove, Dyordye, Lyubeetsa и слично, е да би то неко преко баре превалио преко усана да звучи слично као на српком, /miroslav/, /đorđe/, /ljubica/?

Да, Meerosslove би личило на зезанцију, али и не би тако било, него би остало исто, Miroslav. Ђорђе би међутим заиста био Dyordye, а Љубица би била Lyubitsa. Као што видиш, и као што ме чуди да ниси сам запазио, при транскрипцијама са ћирилице се инсистира на интуитивном преношењу сугласника, пошто су они кључни за препознавање изговора, док су самогласници мање битни — /dorde/ или /lbika/ далеко су гора изобличења од /majroslav/. Тако, немамо ми никакву посебну транскрипцију да измишљамо (не рачунајући нешто заиста сасвим ново и посебно добро, ово што Ђорђе саветује да треба причекати ако можда дође), већ само узмемо оно што се некад већ користило код нас, и данас се користи другде.

Цитат
Не бих никад прихватио да ми таква грдоба од имена стоји у пасошу.

Dyordye или Lyubitsa доживљаваш као грдобне облике зато што на тебе, у овом погледу, очигледно јако утиче латиничка компонента традиције српског језика. Исто као што једном Италијану или Словенцу (па још аустријском) на памет такво што не би пало. Мени, пак, ови облици нису нимало грдобни, јер на мене, у овом погледу, јаче утиче ћириличка компонента традиције српског језика. Исто као што једном Грку или Русу тако исписана њихова имена изгледају сасвим нормално.

Зато, главно је да један Ђорђе не спори другом Ђорђу да у међународном документу буде Dyordye, а овај овом да буде Đorđe. Двојна традиција, двојно решење.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #111 у: 07.32 ч. 08.03.2010. »

Није тачно. Имале су сва латинична слова. Пре рата је било и ћириличних.

Kod nas da, ali sad smo na granici i u inostranstvu. Smiley

A ni kod nas nekad nije bilo svih znakova, ako kuckaš nešto specijalizovanije. Onda takođe ideš rukom i unosiš što si morao preskočiti. Mislim da je drugačija bila kultura pisanja. (Osim, naravno, "dj" umesto "đ", jedino to su neki redovno kucali tako, ali i to je bila tradicija starija čitav vek pre i toga vremena.)

Да, Meerosslove би личило на зезанцију, али и не би тако било, него би остало исто, Miroslav. Ђорђе би међутим заиста био Dyordye, а Љубица би била Lyubitsa. Као што видиш, и као што ме чуди да ниси сам запазио, при транскрипцијама са ћирилице се инсистира на интуитивном преношењу сугласника, пошто су они кључни за препознавање изговора, док су самогласници мање битни — /dorde/ или /lbika/ далеко су гора изобличења од /majroslav/. Тако, немамо ми никакву посебну транскрипцију да измишљамо (не рачунајући нешто заиста сасвим ново и посебно добро, ово што Ђорђе саветује да треба причекати ако можда дође), већ само узмемо оно што се некад већ користило код нас, и данас се користи другде.

Ne bih se složio da su samoglasnici manje bitni od suglasnika, niti da su suglasnici ključni za prepoznavanje izgovora. (Svaki fonetičar veli da su samoglasnici ključan dio govornog izraza.)

Rekoh ti, transkripcija nije jednostavno pitanje i da bi se valjano razradila potrebno je dobro poznavanje kako fonologije jezika sa koga se transkribuje i fonologije jezika na koji se transkribuje, tako i međusobnog odnosa tih dviju fonologija.

Ono što se nekad koristilo (ono kada vidiš npr. "Oujitse" na starim razglednicama Užica) nije nikada bilo sistematično niti razrađeno dokraja. I uglavnom se transkribovalo na francuski i njemački, ne na engleski (ovo "Oujitse", mislim da će biti neki kvazi-francuski).
« Задњи пут промењено: 08.57 ч. 08.03.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #112 у: 10.11 ч. 08.03.2010. »

zašto bismo mi preslovljavali naša  imena na neki tamo engleski, kad to niko drugi ne radi, već svi pišu svoja imena u originalu?

Зато што се ради о међународном документу који треба дабуде међународно употребљив па и имена треба дабуду написана писмом које је међународно употребљиво, а то су она писма која се и иначе службено користе у документу пасоша.

Наша специфична слова нису део међународно употреблјивог писма, већ су део нашег језика. Због тога не можемо да очекујемо да ће било ко ван граница наше землје да зна шта да ради са тим словима, а камоли да може негде да их укуца. То је просто бесмислено очекивати. Колико има разних писама и разних специјалних знакова, морао би сваки цариник да прође тешку обуку да се са свима њима упозна и тешко да би успели да све науче. а нису цариници једини који се срећу са пасошима као документима.

У пасошу, просто треба да пише име и презиме нашим писмом, сада је слободан избор д али ће то бити ћирилица или латиница, мада би било боље да се обавезно корсите оба) а поред тога, име и презиме треба да буду написани на начин који је међународно употребљив, а то се углавном своди на енглеску абецеду.

Ja i dalje ne kapiram zašto to moramo mi da radimo, a ne radi niko drugi? KO to nas obavezuje da to radimo, a ostatak sveta ne obavezuje? Španci ne rade, Francuzi ne rade, Nemci ne rade, Poljaci ne rade, Česi ne rade, niko, ama baš niko to ne radi osim onih zemalja čiji jezici NEMAJU latinično pismo. Ako se špansko ñ ili francusko ç nemački vokali sa dijerezama, ima dijereza i španski jezik, ili kako se već razumeju svi bez transliteracije na engleski jezik (i opet pitam, zašto bi to bio baš engleski?), dakle, kako ti kažeš "međunarodno su upotrebljiva" po čemu je naše č, ć, ž manje razumljivo, te da moraju imena koja sadrže ta slova da se nakarade?

PS:Takođe ne čuh da tako nešto rade Hrvati ili Bosanci, a oni koriste istu latinicu kao što je koristimo i mi. Stvarno ne vidim nikakvu logiku u toj tvrdnji.
« Задњи пут промењено: 10.16 ч. 08.03.2010. од Бруни » Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #113 у: 10.30 ч. 08.03.2010. »

Једно је сигурно, Србија се не може упоредити ни са једном државом на свету.

У Шпанији је образац пасоша оштампан на шпанском језику и шпанској латиници, а лични подаци пасошоносца се такође уносе на шпанском језику и шпанској латиници. Поента: усклађеност и нема никаквих језичких одступања.

Србија земља чуда - образац пасоша на ћирилици, а унос података на латиници.

Русија велика земља - образац пасоша на ћирилици, а унос података и на ћирилици.

Оно што је остало код нас спорно јесте да се омогући унос података на ћирилици.
Сачувана

Како треба или никако!
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #114 у: 10.32 ч. 08.03.2010. »

Цитат
Ja i dalje ne kapiram zašto to moramo mi da radimo, a ne radi niko drugi? KO to nas obavezuje da to radimo, a ostatak sveta ne obavezuje? Španci ne rade, Francuzi ne rade, Nemci ne rade, Poljaci ne rade, Česi ne rade, niko, ama baš niko to ne radi osim onih zemalja čiji jezici NEMAJU latinično pismo. Ako se špansko ñ ili francusko ç nemački vokali sa dijerezama, ima dijereza i španski jezik, ili kako se već razumeju svi bez transliteracije na engleski jezik (i opet pitam, zašto bi to bio baš engleski?), dakle, kako ti kažeš "međunarodno su upotrebljiva" po čemu je naše č, ć, ž manje razumljivo, te da moraju imena koja sadrže ta slova da se nakarade?
Исправно запажање, зашто радити тако нешто ако нас остатак света не обавезује?
Али опет се враћамо на премису, која је узрок расправи:

Да ли смо ми земља латиничког писма или не?

Ако јесмо, онда је све у реду, подаци у пасошу су уписани као и у другим латиничким земљама (користим термин латиничка земља, јер је једноставан, а мислим на језик земље).

У супротном, име и презиме би морало да се напише на службеном језику земље, а иза тога уради пресловљавање.
Који је начин пресловљавања најбољи остаје да се види, али како преслов служи да што већем броју људи у свету пренесе информацију, мислим да нема дилеме да се треба руководити енглеским правилима, како би запис био што веродостојније изговорен.

У нашој земљи су језици мањина признати за службене језике, па се стриктно поштује право да се нпр. припаднику бугарске мањине омогућава упис имена у оригиналу, али се то не поштује за припаднике већинског народа.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #115 у: 10.56 ч. 08.03.2010. »

Једно је сигурно, Србија се не може упоредити ни са једном државом на свету.

У Шпанији је образац пасоша оштампан на шпанском језику и шпанској латиници, а лични подаци пасошоносца се такође уносе на шпанском језику и шпанској латиници. Поента: усклађеност и нема никаквих језичких одступања.

Србија земља чуда - образац пасоша на ћирилици, а унос података на латиници.

Русија велика земља - образац пасоша на ћирилици, а унос података и на ћирилици.

Оно што је остало код нас спорно јесте да се омогући унос података на ћирилици.
Ne, nego štampati pasoš na latinici. Čiriličko ime jeste internacionalno beskorisno. Latiničko nije. A kad već imamo dva pisma...
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #116 у: 10.58 ч. 08.03.2010. »

Цитат
Ja i dalje ne kapiram zašto to moramo mi da radimo, a ne radi niko drugi? KO to nas obavezuje da to radimo, a ostatak sveta ne obavezuje? Španci ne rade, Francuzi ne rade, Nemci ne rade, Poljaci ne rade, Česi ne rade, niko, ama baš niko to ne radi osim onih zemalja čiji jezici NEMAJU latinično pismo. Ako se špansko ñ ili francusko ç nemački vokali sa dijerezama, ima dijereza i španski jezik, ili kako se već razumeju svi bez transliteracije na engleski jezik (i opet pitam, zašto bi to bio baš engleski?), dakle, kako ti kažeš "međunarodno su upotrebljiva" po čemu je naše č, ć, ž manje razumljivo, te da moraju imena koja sadrže ta slova da se nakarade?
Исправно запажање, зашто радити тако нешто ако нас остатак света не обавезује?
Али опет се враћамо на премису, која је узрок расправи:

Да ли смо ми земља латиничког писма или не?

Ако јесмо, онда је све у реду, подаци у пасошу су уписани као и у другим латиничким земљама (користим термин латиничка земља, јер је једноставан, а мислим на језик земље).

У супротном, име и презиме би морало да се напише на службеном језику земље, а иза тога уради пресловљавање.
Који је начин пресловљавања најбољи остаје да се види, али како преслов служи да што већем броју људи у свету пренесе информацију, мислим да нема дилеме да се треба руководити енглеским правилима, како би запис био што веродостојније изговорен.

У нашој земљи су језици мањина признати за службене језике, па се стриктно поштује право да се нпр. припаднику бугарске мањине омогућава упис имена у оригиналу, али се то не поштује за припаднике већинског народа.
Radašine, mi smo zemlja čiji jezik jeste dvoazbučan. To što se to tebi ne dopada je samo tvoja i isključivo tvoja stvar i problem, a ne Republike Srbije. Možeš ti do sutra da odbijaš tu činjenicu, ali sprski se piše podjednako lako sa dva pisma. Čirilicom i latinicom.

Pa čak i da pasoš ostane ćiriličan i ime čirilično, zašto bismo preslovljavali na nečiju tuđu latinicu, kad imamo svoju? Zaista ne vidim u čemu je problem. Rešenje bi bilo da ime piše i ćirilicom i latinicom. Ali koristeći oba srpska pisma. Nikakvo preslovljavanje ne dolazi u obzir jer jednostavno za tim nema potrebe.
« Задњи пут промењено: 11.01 ч. 08.03.2010. од Бруни » Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #117 у: 10.59 ч. 08.03.2010. »

Ово латиничко које користимо (да не улазим зашто и како) је готово бескорисно, јер Часлав постаје Казлав, један мој колега Ћурчић је једном био прозван као Курчић, да простите....
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #118 у: 11.01 ч. 08.03.2010. »

Ово латиничко које користимо (да не улазим зашто и како) је готово бескорисно, јер Часлав постаје Казлав, један мој колега Ћурчић је једном био прозван као Курчић, да простите....
Huh O čemu ti to?
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #119 у: 11.02 ч. 08.03.2010. »

Цитат
Radašine, mi smo zemlja čiji jezik jeste dvoazbučan. To što se to tebi ne dopada je samo tvoja i isključivo tvoja stvar i problem, a ne Republike Srbije. Možeš ti do sutra da odbijaš tu činjenicu, ali sprski se piše podjednako lako sa dva pisma. Čirilicom i latinicom.
Кад ми покажеш где то пише, прихватићу.
Српски се подједнако лако пише и трећим ћелавим писмом, па шта?
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 6 7 [8] 9 10 ... 15
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!