Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Pomoc oko pitanja za prijemni(
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
01.44 ч. 04.11.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Pomoc oko pitanja za prijemni(  (Прочитано 23895 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
MilošM
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
/
Име и презиме:
Miloš Mitić
Струка: Djak
Поруке: 3


« у: 11.47 ч. 19.06.2013. »

Pozdrav,nadam se da mi mozete pomoci oko par nedoumica koje imam. Vecinu pitanja sam resio ali mi ova predstavljaju mali problem i nigde nemogu da potvrdim da su tacna. To su ova pitanja (podebljacu one odgovore za koje smatram da su tacni a vi me ispravite) Inace ovo su pitanju za prijemni na Pravni fakultet

1. Zaokruzite slovo ispred tvrdnje koja se ne odnosi na književni jezik:
a) nema propisana pravila
b) ima četri akcenta
c) koristi se na ceolokupnoj teritoriji

2. Prilikom izgovora vokala glasne zice trepere. Navedena tvrdnja je:
a) tacna
b) netacna

3. Gramaticki broj imenice braća je:
a) jednina
b) množina
c) može biti i jedno i drugo

Znam da je to zbirna imenica ali nisam siguran koji bi bio tacan odgovor

4. Pravilno je :
a) sve vreme
b) svo vreme
c) i jedno i drugo

5. Odrediti padež podvučene reči :

Izašla je iz kuće
a) akuzativ
b) dativ
c) genitiv

6. Riba ribi grize rep. Navedena reć se sastoji iz:
a) četri lekseme
b) tri lekseme
c) dve lekseme

Za ovo pitanje ne znam odgovor

7. Etapa u razvoju dramske radnje u kojoj dolazi do naglog preokreta,pre raspleta,je :
a) ekspozicija
b) kulminacija
c) peripetija

8. Majstorom kratke price smatra se :
a) Albert Kami
b) Horhe Luis Borhes
c) Franc Kafka

Nadam se da neko može da mi pomogne i unapred hvala  Grin

Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #1 у: 13.01 ч. 19.06.2013. »

Evo da probam da odgovorim na tvoja pitanja, osim na prvo, to ne znam. Trepere glasne žice kada izgovaramo samoglasnike, znači tačno je. Braća su množina. Pravilno je i "svo vrijeme" i "sve vrijeme", o tome smo diskutovali na jednom tredu skoro, potraži na forumu. "Kuće" je genitiv u toj rečenici. U "Riba ribi grize rep" imaš tri lekseme, jer su "riba" i "ribi" dva oblika jedne iste lekseme - leksema je jedno značenje riječi koje obuhvata sve oblike te riječi. U ovom slučaju se radi o imenici i onda jedna leksema obuhvata različite oblike po padežima i množinu imenice. Kad su glagoli u pitanju onda bi jedna leksema obuhvatila oblike po glagolskom vremenu i broju, pa bi glagol "gristi" na primjer, obuhvatio oblike po vremenu kao što su "grizu" "grizli", "grizući" itd. i po broju naravno grizem, grizeš, grize ..

Peripetija je grčka riječ za preokret, dobro si zaokružio. I Borhes jeste poznat po kratkim pričama.

"Za ovo pitanje ne znam odgovor"  će bolje zvučati ako predlog "za" zamijenimo sa prirodnijim "na" - "Ne znam odgovor na ovo pitanje".
Сачувана
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258



« Одговор #2 у: 07.00 ч. 20.06.2013. »

Prilikom izgovora vokalâ, kao što ti je OMali rekao, glasne žice trepere. U četvrtom pitanju si dobro zaokružio (sve vreme). Omali ti je odgovorio na pitanje o leksemama i obrazložio ga (samo – leksema nije jedno značenje reči koje obuhvata sve oblike, već kao jezička jedinica podrazumeva sva značenja i sve oblike reči).
Сачувана
MilošM
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
/
Име и презиме:
Miloš Mitić
Струка: Djak
Поруке: 3


« Одговор #3 у: 14.13 ч. 20.06.2013. »

Hvala na pomoći
Samo me zanima da li ste sigurni da je imenica  "braća" množina ? Procitao sam na jednom sajtu da zbirne imenice oblikom jednine kazuju množinu. Zbog toga nisam siguran da li se "braća" računaju kao jednina ili množina ?
Usput ako vam nije problem mozete li mi reci da li su sledeci odgovori tacni

1. Pravilno je:
- Dvoje učenika je došlo
- Dvoje učenika su došli
- i jedno i drugo

2. Odredite vrstu zavisne rečenice:

Maja bi bolje svirala da je više vežbala

- uslovna
- uzročna
- vremenska

Znao je da voli

- namerna
- uzročna
- izrična

Čitaću knjigu ili ću gledati televiziju

- rastavni
- suprotni
- iskljucni

Pažljivo su čitali pitanja i odgovarali na njih

-suprotni
-iskljucni
-sastavni

-Pripovedanje u kojem se kreće od prošlih dogadjaja ka sadašnjim naziva se

-retrospekcija
-inverzija
-digresija

-Gramatički broj imenice makaze je :

- jednina
- množina
- može biti i jedno i drugo
Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #4 у: 16.29 ч. 20.06.2013. »

Цитат
Samo me zanima da li ste sigurni da je imenica  "braća" množina ? Procitao sam na jednom sajtu da zbirne imenice oblikom jednine kazuju množinu. Zbog toga nisam siguran da li se "braća" računaju kao jednina ili množina ?

To je odlično pitanje, samo su ti odgovori što pišu u gramatikama bezveze. Ajde razmisli ti, pošto ja ne mogu jer sam popio par piva više na ovoj vrućini, pa mi reci onda ti koliko ti ima smisla da kažeš "oblikom jednine kazuju množinu"? Je li ti to ima smisla? To je zaglupljivanje nije podučavanje ako mene pitaš. Ta fraza jedninom kazuju množinu ili kako već to ide se vjerovatno ne odnosi na imenicu "braća". "Braća" je množina riječi "brat" i ta množina će prirodno ići sa glagolom u množini:

Braća su bratski podijelila pare.

Množina imenice "brat" se formira na netipičan način pa je onda oblik glagola u prošlom vremenu netipičan - "podijelila", nije "podijelili" što bi bilo očekivano za množinu imenica u muškom rodu.
Sa nekim drugim riječima, čiju množinu percipiramo kao cjelinu, ide glagola u jednini, pa ćemo reći:

Cvijeće je uvelo.

Cvijeće bi ti tu bilo ova množina u jednini ili jednina u množini, ne znam tačno. Kako god to da krstiš, jasno će ti biti da imenicu "cvijeće" percipiramo kao skup pojedinačnih cvijetova i da je koristimo sa glagolom u jednini. Kako ćeš tu činjenicu sad da formulišeš, to ti na volju, nije da je potrebno da nešto tu komplikuješ previše.


Цитат

Leksema nije jedno značenje reči koje obuhvata sve oblike, već kao jezička jedinica podrazumeva sva značenja i sve oblike reči.

 Finac ovo da objasniš koliko je odmah Smiley Šta to znači "sva značenja riječi" a ne jedno značenje riječi?


Da ponovim, možda nisam bio jasan prije. Leksema uključuje različite infleksije jedne iste riječi. Različite klase riječi prirodno imaju različite infleksije, pa imenice mijenjamo po padežima i po gramatičkom broju, glagole po vremenu, gramatičkom broju i rodu, pridjeve poredimo i mijenjamo ih po broju i rodu. Leksema je termin koji koristimo za jednu klasu riječi pa je onda ova "riba" u tvojem pitanju i "ribi", i sve što sleduje u tom smislu jedna leksema. "Riblji" na primjer, bi bila druga leksema, to je pridjev, i odje se ne radi o infleksiji jedne iste riječi, nego je "riblji" pridjev izveden iz imenice "riba", to zovemo "derivacija". Evo iz Wikipedije:

Цитат

 The difference between inflection and derivation can be stated in terms of lexemes:

    Inflectional rules relate a lexeme to its forms.
    Derivational rules relate a lexeme to another lexeme.

Znači:

Razlika izmedju infleksije i derivacije može biti iskazana kroz pojam lekseme:

Pravila infleksije se odnose na jednu leksemu i njene forme.

Pravilima derivacije objašnjava se odnos jedne lekseme prema drugoj.
« Задњи пут промењено: 18.18 ч. 20.06.2013. од OMali » Сачувана
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258



« Одговор #5 у: 20.05 ч. 20.06.2013. »

Sve je to u redu. Samo nije jedno značenje reči koje obuhvata sve oblike (kao što ste napisali u postu), već obuhvata sva značenja i sve oblike reči. To da obuhvata sva značenja reči znači da recimo leksema glava obuhvata i značenje gornji deo čovečjeg tela u kome je smešten mozak, i značenje osoba, pojedinac, i značenje gornji prošireni zaobljeni ili zadebljani kraj ili deo nekog predmeta (eksera recimo), i značenje deo knjige koji čini celinu, poglavlje, a ne jedno od tih značenja.

Цитат
Samo me zanima da li ste sigurni da je imenica  "braća" množina ?

Nisam ni obratio pažnju. Imenica braća ima gramatički broj jednine. Kažeš Dajem knjigu braći, kao što kažeš Dajem knjigu ženi, ne kažeš *Dajem knjigu braćima, ili *braćama ili kako već. Uzima nastavke jednine imenica III vrste (tipa žena). Ima dakle gramatički broj jednine zato što se menja kao jednina.

Цитат
Usput ako vam nije problem mozete li mi reci da li su sledeci odgovori tacni

Tačni su. Smiley
Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #6 у: 22.22 ч. 20.06.2013. »

Цитат
Nisam ni obratio pažnju. Imenica braća ima gramatički broj jednine. Kažeš Dajem knjigu braći, kao što kažeš Dajem knjigu ženi, ne kažeš *Dajem knjigu braćima, ili *braćama ili kako već. Uzima nastavke jednine imenica III vrste (tipa žena). Ima dakle gramatički broj jednine zato što se menja kao jednina.

 Meni je to pogrešno, da podješ od morfologije i načina na koji mijenjaš riječ po padežima pa iz toga da izvlačiš zaključke o broju imenice. I ne vidim uopšte ni svrhu toga da iz činjenice da su oblici imenice "braća" po padežima isti kao oblik nekih imenica treće vrste (ovo "treće vrste" objašnjenju daje sci-fi šmek da znaš) izvlačimo takve zaključke, ili da se uopšte bavimo time.

Ako je zaista važno, a nije zaista važno, da se ta činjenica napomene, onda bolje da se napomene kao trivija a ne da djecu sjekiramo sa takvim dubiozama, kad nema potrebe za tim. Znači, možemo reći kad govorimo o šablonu kod mijenjanja imenica ženskog roda po padežima, da i množina nekih imenica prati isti šablon. Množina imenice "brat" je "braća" i to jasno nije uobičajen šablon kojim pravimo množinu imenica u muškom rodu u srpskom jeziku, pa onda ni promjene po padežima ne idu po tom šablonu. To je jedino po čemu je ova množina različita od množine imenica koje se formiraju po predvidljivom šablonu.
Možemo takvu množinu zvati "nepravilna množina", imalo bi mnogo više smisla.

Gramatički, glagol "braća" se slaže sa glagolom u množini i to je važno, pa iako je oblik glagola u prošlom vremenu drugačiji, imamo množinu glagola biti, i to je zaista prilično dobar argument da kažeš da onda tu ne možemo govoriti o jednini. U primjeru koji sam prije dao:

Braća su bratski podijelila novac.


"Podijelila" djeluje ženstveno hands down, samo je "su" množina glagola biti, i govori o tome kako shvatamo tu imenicu.
Ako uzmemo prezent imamo slaganje sa glagolom tipično za bilo koju drugu množinu:

Braća bratski dijele novac.


Ako dodamo sad rečenicu na ovu prethodnu, pa napišemo ovako:

Braća su bratski podijelila novac. Oni su pravi primjer bratske sloge.

vidimo da imenicu "braća" mijenja zamjenica "oni", to je uobičajen šablon, a nije da ne može nekad i imenica u množini da služi kao anafora za imenicu u jednini, to smo vidjeli u diskusiji prije neki dan. Samo to bude onako rjedje, a i alternativa u jednini je uvijek tu. Mi za imenicu "braća" ne možemo upotrebiti zamjenicu u jednini, a zamjenicu u množini ćemo koristiti naravno, po volji. To bi onda bio zaista paradoksalan zaključak da kažemo e ova imenica "braća" je jednina koja uzima glagole i zamjenice u množini. Pa po čemu je onda jednina - po tome što se mijenja po padežima kao jednina ženskog roda. Ne ide to meni.

 Kad ovo treba da se objasni učenicima, onda bolje i da se objasni koja je razlika izmedju toga šta je množina gramatički i toga kako se ona formira morfološki. I sigurno da bi bilo korisno da se napravi uporedjenje i sa engleskom nepravilnom množinom imenica, ili eventualno i nepravilnim glagolima, čisto da vide da u jeziku stvari ne idu uvijek po sto posto šablonu, nego ima i ovako i onako.

Gramatički imenica "braća" će biti jednina kad budemo govorili:

Braća je bratski podijelila novac. Ona je pravi primjer bratske sloge.

Eto tada. Do tada bolje da ne ulazimo u ove dubioze množina jednine ili kako već.

« Задњи пут промењено: 22.29 ч. 20.06.2013. од OMali » Сачувана
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258



« Одговор #7 у: 00.08 ч. 21.06.2013. »

Pa kad vam ne ide i kad su vam deklinacije „sci-fi” – vi lepo idite u potforum naslovljen Antipravila i tamo otvorite temu o tome.

To što mi shvatamo imenicu braća kao množina ne znači da ima gramatički broj množine. To što predikat sa ovom imenicom slažemo u množini ne znači da imenica ima morfološku kategoriju broja množine, već znači samo to – da predikat sa ovom imenicom slažemo u množini. Kako engleski (analitički germanski) sistematizuje svoju gramatiku i kako se nešto naziva u toj gramatici neće nikog naterati da na testu iz srpskog (flektivnog slovenskog) prizna odgovor koji kaže da imenica braća ima gramatički broj množine. Dalje vam ne odgovaram.

Sve u svemu, Miloše M., ako na testu zaokružite da je gramatički broj imenice braća jednina – odgovor će vam se priznati. Ako zaokružite da je gramatički broj ove imenice množina – odgovor će vam se smatrati netačnim. Mislim da je to ono što primarno tražite. Smiley
« Задњи пут промењено: 00.18 ч. 21.06.2013. од Suomalainen » Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #8 у: 08.40 ч. 21.06.2013. »

  Ja na ovu priču o jednini u množini ili obrnuto nisam nalazio u engleskim gramatikama. Nisam našao da je neko govorio o "children" kao o jednini, pa neka se ova množina ne formira na tipičan način u engleskom jeziku. Ali da uzmemo srpski bolje, pošto veliš da to nije relevantno za srpski jezik.

Množina većine imenica u srednjem rodu ima "a" na kraju, kao i "braća". Da uzmemo primjer imenice "djeca", pa onda promijenimo to po padežima po ovom tvom pravilu ispada da je množina imenica u srednjem rodu u stvari jednina, jer se mijenja po padežima na isti način kao ženski rod imenica u jednini. Evo da proširimo ovaj tvoj primjer ovako:

1.Dajem knjigu ženi —> žena je jednina imenice u jasno ženskom rodu
2.Dajem knjigu braći—-> braća se mijenja kao jednina imenice pod 1, onda je i to jednina.
3.Dajem knjigu djeci —->djeca se mijenja kao jednina imenice pod 1, onda je i to jednina

 Takvo rezonovanje nas ne vodi nikud zaista. 

 Ako već želimo da nadjemo ovakvu vrstu analogije, preciznije je reći da se "braća" kao množina imenice "brat" morfološki mijenja na identičan način na koji se mijenja množina imenica srednjeg roda "djeca", jer se i sa glagolom slaže na isti način.

Цитат

To što mi shvatamo imenicu braća kao množina ne znači da ima gramatički broj množine. To što predikat sa ovom imenicom slažemo u množini ne znači da imenica ima morfološku kategoriju broja množine, već znači samo to – da predikat sa ovom imenicom slažemo u množini.

Po načinu na koji se imenica slaže sa glagolom i po tome kojim zamjenicama ih mijenjamo mi prije svega razumijemo riječ kao množinu ili jedninu. Promjene riječi "braća" po padežima jesu iste kao promjene imenica u ženskom rodu, ali su iste i promjene množine imenica u srednjem rodu po padežima. A onda i padež riječi koje kvalifikuju te riječi mora imati isti oblik. To govori samo da će se svaka imenica, pa bila to množina ili jednina mijenjati na isti način po padežima ako se završava na "a". Ja jedino mogu da se sjetim imenice "vrata" koja ima istu jedninu i množinu, i koja se ne mijenja po tom šablonu. Ako i ima još neki izuzetak, to nam ne smeta da uočimo jasan obrazac.

 Slijedeći tvoje pravilo možda bih sad trebao da kažem da to dokazuje da je imenica "brat" u srednjem rodu? Valjda bi, ako nas fasciniraju ova morfološka preklapanja u jeziku, i to nam je lakmus papir za različita gramatička uopštavanja onda može. Onda možemo dalje ovako da rezonujemo, pa i na rod imenice to da primijenimo. Naša ženska imena se završavaju na "a" pa onda ona muška koja se završavaju na "a" su ustvari ženska jer se mijenjaju po padežima kao ženska. I onda možemo od Nikola i Matija i ostalih da na ovaj način da napravimo sličan gramatički transgender.

I ja se slažem da je Milošu bolje da zaokruži ono što će mu priznati kao tačno, a ne ono što ima smisla. Zvuči blesavo ali šta da radimo kad su već stvari tako postavljene, nema potrebe da piša uz vjetar, time neće ništa postići. Ali ima pravo da zna da je "braća" množina imenice "brat", i zašto je množina a isto će naučiti i da nije do njega kad mu ne ide da shvati ove gramatičke dubioze na koje nailazi na testovima.
Znači mogu u udžbenicima da pišu šta oće i da traže od Miloša šta oće, ali to ne znači da Miloš mora da bude slijepac ako su slijepci oni što pišu te stvari na ovaj način. Evo zadatak https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/p480x480/993045_597759566920986_622412357_n.jpg iz matematike iz udžbenika za osnovnu školu, vjerovatno prvaci:

Mama ima 32 godine, tata je stariji 3 godine, a sin je 10 godina mladji od tate. Koliko godina imaju ukupno?

Tačno rješenje je 45 valjda. A ispada da je majka imala 7 godina kad se porodila a tata je imao 10.


« Задњи пут промењено: 08.58 ч. 21.06.2013. од OMali » Сачувана
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258



« Одговор #9 у: 10.23 ч. 21.06.2013. »

Imenica deca i jeste u gramatičkom broju jednine. Imenice Nikola i Mateja i jesu gramatičkog ženskog roda (iako su prirodnog muškog). Još jednom – idite u Antipravila.
Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #10 у: 10.51 ч. 21.06.2013. »

  A što ne odje o tome da pričamo, pa najbolje će biti da ljudi koji ovo čitaju sagledaju stvari iz više uglova, budi demokrata. Meni množina imenica u srednjem rodu koja se završava na "a" kao što je "djeca", ili bilo koja druga množina imenice ne može nikako biti jednina, i čudno mi zvuči da se to pitanje uopšte postavlja života mi. Nikola i Mateja mogu samo hirurški postati žene, u jeziku ne postoji način da ih shvatimo u ženskom rodu. Ne zbog genitalija, nego što se slažu sa glagolom koji odgovara muškom rodu, i  što ih mijenjamo sa zamjenicama muškog roda. Mislim da smo dovoljno o tome rekli, neka tumači sad kako ko oće i neka zaokružuje na testovima kako se kome svidja.
« Задњи пут промењено: 10.56 ч. 21.06.2013. од OMali » Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #11 у: 10.28 ч. 26.06.2013. »

Članak sa prigodnim naslovom Theology of Phonology http://itre.cis.upenn.edu/~myl/languagelog/archives/000288.html na Language Logu govori o ovim stvarima. Robert Beard, urednik sajta yourdictionary.com je u prepisci sa Geoffrey Pullumom napisao ovo:

Цитат
Mi u YourDictionary.com ne smatramo da je oblikovanje jezika demokratski proces. Tako, i pored toga što većina stanovnika SAD riječ "nucleus" izgovara kao [nyu-klee-us]  i "nuclear" kao [nyu-ku-lar], to taj izgovor ne čini fonološki ispravnim, pod čime mi podrazumijevamo jednostavno "konzistentan". Generalno, mi jednostavno ukažemo na takvu nekonzistentnost i kažemo posjetiocima sajta da mogu, prema svom nahodjenju, da izaberu da budu konzistentni u govoru, ili da govore kao ljudi oko njih.

Kao odgovor na to Pullum je naveo gomilu imenica u engleskom jeziku koje nisu konzistentne sa odredjenim morfološkim šablonom:
Цитат

Množina imenice loaf je loaves, i množina od thief je thieves. Ali onda, množina oaf nije oaves i množina chief nije chieves...Dosta riječi koje završavaju na f ima množinu kao loaf: calf, dwarf, half, hoof, knife..Nešto veći broj riječi ima množinu kao oaf: belief, chief, cliff..

A neke imaju promjenljiv oblik, pa u mom govoru, hoof, roof, beef..nekad dobiju množinu koja nije česta, a nekad izaberem preovladjujući oblik. (koristi igru riječi thiefishly, chiefishly). A u nekim slučajevima to zavisi od toga o čemu govorite. Ako sa staff mislimo na štap, onda je množina staves, ali ako se staff odnosi na zaposlene, onda je množina staffs.

Djelimična nekonzistentnost- koju Mark Seidenberg naziva kvazi-regularnost - je široko prisutna u engleskom i u svakom drugom jeziku. Nametanje ovakve morfofonemske regularizacije liči na pokušaj čišćenja plaže od pijeska. (ide pjesmica koja je odlična ilustracija ovoga o čemu priča)

 Samo ovaj problem što imaju u engleskom jeziku sa ovima što guraju ovo nucleus je pa onda mora nuclear, a nikako nucular, je zaista sitnica u poredjenju sa ovim što mi imamo. Mi smo došli do zaključka da ako množina riječi "brat" nije "bratovi" onda množine te imenice de facto i de jure i de gramatički, i nema. Ima samo jednina "braća" koju mi shvatamo kao množinu, ali ona gramatički nije množina. Go figure.

 Možda bi bolje bilo reći da u našem jeziku imamo takva "morfofonemska" preklapanja, i nekonzistentnosti kao i u svakom drugom jeziku što postoje. Jedan od takvih slučajeva je množina imenica u srednjem rodu i nekih u muškom rodu kao što je imenica "brat" o kojima smo pričali,  koje zbog nastavka "a" imaju istu deklinaciju po padežima kao i jednina imenice ženskog roda. Bilo bi dovoljno da dodamo da ta činjenica ne utiče na to da mi riječi kao što su djeca, goveda, braća itd. razumijemo kao množinu riječi dijete, govedo, brat.., ne samo zbog njihovog značenja, nego prije svega zbog toga kako se sintaktički ponašaju ove riječi.  To bi bilo super razumljivo, a što bi bilo logično to i da ne pominjem.

Evo ovaj naslov iz novina, na koji sam dodao rečenicu radi ilustracije:

STRAŠNO: Djeca su nam navučena na internet pornografiju! Internet istraživanja za prošli mjesec pokazuju da su ona provela prosječno oko 2 sata u toku dana gledajući lako dostupan pornografski sadržaj na internetu.

Znači, "djeca navučena", "ona provela", eto dokaza da je "djeca" sintaktička jednina, jer bi naravno mogli reći da je "Smiljka navučena", i da je "Smiljka provela", je li tako? Ili da uzmemo pokaznu riječ "ta" na primjer, "ta djeca", isto to "ta" bi išlo i u "ta Smiljka", pa eto još jedan dokaz da je "djeca" jednina, je li tako? E pa nije tako, i iz više razloga. Prvi je naravno jer u prvom slučaju koristimo množinu glagola "biti" "su", a u drugom jedninu "je". Drugo, kad promijenimo glagolski aspekt ili vrijeme ovi oblici glagola su naravno drugačiji, na primjer: Djeca provedu dva sata u toku dana gledajući.. a Smiljka provede dva sata u toku dana.. Pokazna riječ koja ide sa množinom srednjeg roda je hands down ista kao ova sa jedninom ženskog roda, i onda šta? Oblici ove riječi za jedninu po rodovima su: taj, ta, to, a za množinu: ti, te, ta.

A onda ovo "ona" je zamjenica koja ima isti oblik kao i zamjenica trećeg lica jednina ženskog roda, pa se onda i slaže sa "la" glagolom u onoj rečenici, kao i ova jednina. Umjesto da primijenjujemo ovo mudro pravilo u gramatici "ako je pojeo onda je muški rod" a "ako je pojela onda je ženski", možemo konstatovati očigledno: u trećem licu u jednini imamo oblike po rodu: on, ona, ono, a u odgovarajućoj množini imamo: oni, one, ona.  Umjesto da kažemo da je ovo drugo "ona" gramatička jednina kao i "ona" u jednini, možemo reći da bez obzira što smo napisali to isto, jasno znamo po drugim stvarima, u ovom slučaju po obliku glagola biti, i po različitim oblicima množine ove zamjenice po rodovima, a nekad i po obliku glagola sa kojim slažemo ovu zamjenicu, da govorimo o množini, a ne jednini.

Zaključak članka je zaista poučan, i zaista lijepo čovjek upućuje na to kako bi trebalo posmatrati ova odstupanja od morfoloških šablona:

Ljudski govor je istočno od morfofonemskog raja. Postoje uticaji u jeziku koji vode prema regularizaciji, ali i oni koji vode prema izuzecima.






« Задњи пут промењено: 10.56 ч. 26.06.2013. од OMali » Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #12 у: 08.13 ч. 28.06.2013. »

ОМали, мислим да нисте једном замољени да своје несплагање са језичким правилима српског језика износите искључиво у подфоруму АНтиправила.

У то је укључено и примењивање језичких правила других језика као правила српског језика.
Сачувана

Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!