Јаче је од мене (што да се мучим да смишљам одговоре и коментаре, кад има ко је све то одавно лепо каз’о
):
Прошао је Месец дана књиге.
У току су једанаест месеци радија и телевизије.
Донесите своју књигу или слику као потврду да сте сиромашног духовног стања и добићете социјалну помоћ.
Лоше књиге могао би писати свако.
Међутим, писци су само они који их пишу.Оно што писци траже увек је конкретно, јасно и много.
Оно што нуде, по правилу је мутно, конфузно и мало.
Може вам се догодити да заспите док читате неку празну и досадну књигу.
Нека вам то не буде непријатно.
То се дешавало и писцима таквих књига док су их писали.
Да би данас могао објавити књигу, сваки писац морао би сакупити одговарајућу количину старе хартије.
Макар ону стару и неупотребљиву хартију на којој му је штампана претходна књига.
Најгоре књиге читају књижевни критичари, они који морају читати све.
Лошим књигама морају се бавити и они који имају пријатеље писце.
Најлепше је онима који немају обавеза према књигама и писцима и могу читати само оно што воле.Ако неки људи заиста читају књиге, они онда мора да не гледају телевизију.
Да ли је могуће да неко чита кад може само да гледа.
Лако је читаоцима књига, они могу да бирају шта ће читати.
Писцима је много теже.
Они не могу писати онако како би волели већ само онако како могу.
Молимо домаће писце да до даљега не пишу.
Још нисмо прочитали ни ово.
Најпопуларнији су они писци који имају више пријатеља и познаника него читалаца.
