Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #45 у: 21.36 ч. 28.07.2009. » |
|
I ja mislim da bi informatičari koji prevode softver morali malčice više surađivati s jezičarima, jer njihovi prevodi su nekad...  Naročito njihov jezički purizam, tj. to što po svaku cenu informatičari traže da prevedu stranu reč i upotrebe domaću. I to sigurno utiče na korisnike softvera da se mršte na prevod, jer takav jezik nije normalan, neutralan jezik, već je neki izveštačen slavenosrpski.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
b.n.
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 373
|
|
« Одговор #46 у: 00.07 ч. 29.07.2009. » |
|
Деца говоре ужасним језиком али мислим да су одрасли увек тако мислили - бар у ХХ веку.
Судећи по ономе што сам чула, сада и наставници говоре лошим језиком, неправилно, па чак и - псују! Свашта се чује. Транзиција вероватно лоше утиче на свачије нерве.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #47 у: 12.34 ч. 29.07.2009. » |
|
Не слажем се са Ђорђевом констатацијом гледе језичког пуризма. Да се раније почело са превођењем софтвера, и да се брига о језику водила много пре него што је енглески зашао у све језичке поре, не би се сад неки потпуно логично и недвосмислено преведени англицизми осећали као „извештачени славеносербски“.
Кад сам ја предложио овде на форуму да се не продаје софтвер, тастатуре и друго на енглеском, већ само на српском језику, а водили бисмо се примером Немачке, и, како помену Бруни, Шпаније, а сигуран сам и многих других земаља — одмах ме осудише да спроводим насиље над језиком, опресију над људским правима, и шта ја знам шта све не.
И још нешто ме јако иритира — сви који устају против превода НЕМАЈУ НИТИ ЈЕДАН једини, или ев. један програм на српском језику, а да не помињем оперативни систем и друго. A priori су ти преводи „лоши“, а нико се није удостојио ни да их инсталира и испроба. То ме подсети на ону причу, не знам ко је беше написао, а где се помиње неки писац и како га сви у народу унапред осуђују, јер је ето неко рекао како су његове књиге шкарт, а у стварности су добре, па кад питају људе на улици јесу ли читали нека његова дела сви одреда кажу како нису, јер они „неће да читају то — то је смеће“, а на контрапитање како знају да је смеће кад га нису читали кажу како и немају намеру да читају нешто што је „смеће“. Е, тако смо дошли до зачараног круга — преводи постоје, програми постоје, али нема ко да их користи, јер се сви најбоље разумеју у то како се нешто треба превести (ко Марица у крив к****, с опроштењем), па „из инат нећу користим оно што је превео онај мајмун, ко ли му даде тастатуру“...
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.45 ч. 29.07.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #48 у: 12.48 ч. 29.07.2009. » |
|
Naravno da zvuči čudno i loše prevod u kome su desetine reči izmišljene. One nisu postojale dok neki informatičar nije skovao novu reč. A videli smo i na temi o ženskim likovima kako se na kovanje novih reči mrko gleda. Ako reč sama prirodno ne nastane (kao "tastatura", recimo, što smo, na neki način, nekako prirodno izveli iz već postojeće pozajmljenice "taster", ili ako i nismo, logično smo je s njome povezali), nego ju je neko izmislio i napisao, a da pre nije postojala (kao "sučelje" i slično), onda to sigurno nije dobro, nije prijemčivo za čitanje, i zvuči kao izveštačeni slavjanoserbski.
Kao što smo se namrštili na psihijatresu Svenke Savić, tako se mrštimo i na informatičke prevode. Tamo smo mogli zaključiti kako nije umesno da neko sâm izmisli desetine novih reči koje nisu postojale u jeziku, mesto da ih pusti da same nekako nastanu ako hoće da nastanu, pa ne vidim zašto ne bismo isto zaključili i ovde. Informatičar koji po svaku cenu iz vanjezičkih razloga prevodi engleski na slavenosrpski, sâm izmišljajući i kujući nove reči, nije nimalo različit od Svenke Savić, koja iz svojih izvanjezičkih razloga po svaku cenu sama gradi ženske likove.
Razlika je jedino u tome što je izvanjezički angažman Svenke Savić (borba za ravnopravnost žena), kojim se ona vodi u jezičkom planiranju, daleko društveno i civilizacijski prihvatljiviji nego što je to izvanjezički angažman ovoga nekog informatičara namernika (a taj je jezičko čistunstvo, etničko čišćenje i održavanje jezika).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #49 у: 12.56 ч. 29.07.2009. » |
|
И још нешто ме јако иритира — сви који устају против превода НЕМАЈУ НИТИ ЈЕДАН једини, или ев. један програм на српском језику, а да не помињем оперативни систем и друго. A priori су ти преводи „лоши“, а нико се није удостојио ни да их инсталира и испроба. То ме подсети на ону причу, не знам ко је беше написао, а где се помиње неки писац и како га сви у народу унапред осуђују, јер је ето неко рекао како су његове књиге шкарт, а у стварности су добре, па кад питају људе на улици јесу ли читали нека његова дела сви одреда кажу како нису, јер они „неће да читају то — то је смеће“, а на контрапитање како знају да је смеће кад га нису читали кажу како и немају намеру да читају нешто што је „смеће“. Е, тако смо дошли до зачараног круга — преводи постоје, програми постоје, али нема ко да их користи, јер се сви најбоље разумеју у то како се нешто треба превести, па „из инат нећу користим оно што је превео онај мајмун, ко ли му даде тастатуру“...
Evo ja prob'o Dia (crtanje dijagrama) i Inkscape (vektorska grafika, poglavito svg). Instaler je video da je sistem podešen na srpski, uključio korisnički interfejs na ćirilici a da me nije ni pitao... kulturni šok  . Opcije da se prebaci na nešto drugo nigde na vidiku. "Problem" sam rešio tako što sam fizički obrisao direktorijume sa srpskom lokalizacijom, pa se vratio na stari dobri engleski... huh...  Znam da je problem u meni a ne u prevodu (istini za volju, nisam se udubljivao u kvalitet), ali posle 20 godina intenzivnog rada na računaru ne želim da se navikavam, niti da iznova učim kako se šta kaže i gde se šta nalazi. Navikao sam da Alt+F,A aktivira "Save as" u 99% programa, i još 100 prečica, i ne bih da se ponovo podvrgavam učenju pavlovljevskim uslovljavanjem, ili da nabadam stavke mišem i prevodim ih u letu... Ali, s druge strane, ja neću ni da ustajem protiv prevoda: novi klinci imaju šanse da se na to naviknu i da to postane standard... (a ja ću i dalje po svom...). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #50 у: 13.00 ч. 29.07.2009. » |
|
Naravno da zvuči čudno i loše prevod u kome su desetine reči izmišljene. One nisu postojale dok neki informatičar nije skovao novu reč. A videli smo i na temi o ženskim likovima kako se na kovanje novih reči mrko gleda. Ako reč sama prirodno ne nastane (kao "tastatura", recimo, što smo, na neki način, nekako prirodno izveli iz već postojeće pozajmljenice "taster", ili ako i nismo, logično smo je s njome povezali), nego ju je neko izmislio i napisao, a da pre nije postojala (kao "sučelje" i slično), onda to sigurno nije dobro, nije prijemčivo za čitanje, i zvuči kao izveštačeni slavjanoserbski.
Kao što smo se namrštili na psihijatresu Svenke Savić, tako se mrštimo i na informatičke prevode. Tamo smo mogli zaključiti kako nije umesno da neko sâm izmisli desetine novih reči koje nisu postojale u jeziku, mesto da ih pusti da same nekako nastanu ako hoće da nastanu, pa ne vidim zašto ne bismo isto zaključili i ovde. Informatičar koji po svaku cenu iz vanjezičkih razloga prevodi engleski na slavenosrpski, sâm izmišljajući i kujući nove reči, nije nimalo različit od Svenke Savić, koja iz svojih izvanjezičkih razloga po svaku cenu sama gradi ženske likove.
Razlika je jedino u tome što je izvanjezički angažman Svenke Savić (borba za ravnopravnost žena), kojim se ona vodi u jezičkom planiranju, daleko društveno i civilizacijski prihvatljiviji nego što je to izvanjezički angažman ovoga nekog informatičara namernika (a taj je jezičko čistunstvo, etničko čišćenje i održavanje jezika). Добро, прихватам. Али ја само хоћу да макар једном разговарам о рачунарским преводима са неким ко је једаред у животу испробао неки програм на српском, а да не помињем оперативни систем. Извол’те: имате Икс Пе, имате Висту, имате све могуће линуксе на српском, имате и језичке пакете као додатке, тако да није потребно наново инсталирати систем, имате и Гуглову пошту и многе друге интернетске апликације на спском језику, имате и Фајерфокс, и Оперу, имате и Мајкрософтов Офис, и Отоврени уред и многе, многе друге — испробајте, па реците који су то преводи толико „славјаносербски“: да ли можда ћаскање уместо четовања, или заштитни зид место фајервола. Да ли вам смета рачунар, па хоћете компјутер? Можда су додаци неразумљив превод за адонове? Не да је ово млаћење оног мртвог коња, него је овај изгажен до бесвести, сравњен са земљом, тако да молим све који имају још нешто да кажу на тему рачунарских израза да најпре инсталирају неке програме на српском, па да се потом огласе. П. С. Све пречице на тастаури су универзалне — раде под било којом локализацијом и оперативним системом, тако да уопште не видим у чему је проблем. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #51 у: 13.10 ч. 29.07.2009. » |
|
Nemam ni ja ništa protiv prevoda na srpski per se. Ali imam protiv izveštačenoga prevoda na slavenosrpski, kakvi su većina informatičkih prevoda u nas. („Dodaci“, „računar“, „ćaskanje“ su sasvim okej, ali „sučelje“ i „zaštitni zid“, da prostiš, ne znače ništa, jer su izmišljeni i kalkovani.) Nešto transkribuj što se može pozajmiti, ili što se ne može suvislo prevesti (ne može se ni sve po svaku cenu prevesti), nešto prevedi odgovarajućom rečju koja već postoji u jeziku, ali nemoj izmišljati, kalkovati i klepati reči vodeći se isključivo čistunstvom koje s jezikom veze nema, niti je ikada kod nas u većoj meri imalo — rešenje ugodno, kao i uvek, leži u „srednjem stilu“ i u nemešanju vanjezičkih stvarčica u jezik. To je uvideo i Vuk kada se „opekao“ na prevodu Novoga zavjeta. Prvo je i on zadrto hteo samo i isključivo narodni srpski, dok nije video da se bez dobrog dela građanskog vokabulara ipak ne može (danas čitaj: bez dobrog dela razumnih pozajmica iz engleskog vokabulara), pa je i sâm prišao srednjem stilu. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.13 ч. 29.07.2009. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #52 у: 13.14 ч. 29.07.2009. » |
|
П. С. Све пречице на тастаури су универзалне — раде под било којом локализацијом и оперативним системом, тако да уопште не видим у чему је проблем.
Pogrešno. Postoje dve vrste prečica: "shortcuts" (ctrl+S = save) i "mnemonics" (alt+F = file). Tehnološki, prve dodeljuje autor programa, a ove druge automatski omogućava sistem, kada autor markira (tj. "podvuče") odgovarajuće slovo iz menija ili teksta komande. Za "shortcuts" ti verujem, ali "mnemonics" nema šanse da su univerzalni. Morao bih da reinstaliram neki od ovih programa da proverim, ali poznajući tehnologiju, pretpostavljam da se do menija " Датотека" dolazi sa Alt+Д (ćirilična tastatura) a nikako sa Alt+F. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #53 у: 13.26 ч. 29.07.2009. » |
|
Nemam ni ja ništa protiv prevoda na srpski per se. Ali imam protiv izveštačenoga prevoda na slavenosrpski, kakvi su većina informatičkih prevoda u nas. („Dodaci“, „računar“, „ćaskanje“ su sasvim okej, ali „sučelje“ i „zaštitni zid“, da prostiš, ne znače ništa, jer su izmišljeni i kalkovani.) Nešto transkribuj što se može pozajmiti, ili što se ne može suvislo prevesti (ne može se ni sve po svaku cenu prevesti), nešto prevedi odgovarajućom rečju koja već postoji u jeziku, ali nemoj izmišljati, kalkovati i klepati reči vodeći se isključivo čistunstvom koje s jezikom veze nema, niti je ikada kod nas u većoj meri imalo — rešenje ugodno, kao i uvek, leži u „srednjem stilu“ i u nemešanju vanjezičkih stvarčica u jezik. To je uvideo i Vuk kada se „opekao“ na prevodu Novoga zavjeta. Prvo je i on zadrto hteo samo i isključivo narodni srpski, dok nije video da se bez dobrog dela građanskog vokabulara ipak ne može (danas čitaj: bez dobrog dela razumnih pozajmica iz engleskog vokabulara), pa je i sâm prišao srednjem stilu. „Заштитни зид“ и „сучеље“ не значе ништа ТЕБИ и другима којима је ова терминологија на српском битна као лањски снег. Транскрипција би била фајервол, а каловање ватрозид, па су оба тупавија сто пута од заштитног зида — то је, ето, моје мишљење, као што је твоје да „’заштитни зид’ не значи ништа“. Што неком ко не зна енглески пуца прслук шта је фајервол? Заштитни зид се већ лако везује за оно за шта треба. А ако тако посматрамо, не треба нам ни глагол изгледати, који је калкован са немачког, јер увек можемо рећи [ аус,зе:ен]; не треба нам ни реч утицај, која је калкована са немачког, преко латинског, па кажимо онда ејнфлус; не треба нам ни реч утисак, калкована са латинског — ту имаш алтернативу: импресија; шта ће нам и преведеница учинак, кад можемо увек рећи ефект; не требају нам онда ни хиљаде и хиљаде других речи, јер су многе калковане или преведене, па ако хоћеш и измишљене. Дакле, то „клепање и ковање“ које помињеш немају везе са стварношћу. И шта је ту „средњи стил“? Фајерзид? |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.28 ч. 29.07.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #54 у: 13.44 ч. 29.07.2009. » |
|
„Заштитни зид“ и „сучеље“ не значе ништа ТЕБИ и другима којима је ова терминологија на српском битна као лањски снег.
Дакле, то „клепање и ковање“ које помињеш немају везе са стварношћу. И шта је ту „средњи стил“? Фајерзид?
Postoji jedan konflikt koji je prirođen situaciji gde jedan mali jezik treba da se obogati specijalizovanim terminima, pa tako i u računarstvu. Naime, sva literatura (široko shvaćeno) je na dominantnom jeziku discipline — u ovom slučaju engleskom — i svi profesionalci koji se njime služe dobro znaju značenje tih termina na engleskom; njima (a ubrojaću tu i sebe) je često "terminologija na srpskom bitna kao lanjski sneg". S druge strane, imaš gomilu običnih korisnika kojima bi eto "zaštitni zid" bio nešto jasniji nego "fajervol", ali s obzirom da im pojam zatreba jednom ili nikad, pitanje je da li im rečenica " Zaštitni zid nije dozvolio vaš pokušaj skidanja datoteke" znači mnogo više od " Fajervol je blokirao vaš daunloud". Onaj što je navikao da se služi engleskom terminologijom će mnogo brže razumeti ovo drugo (mada bi, uz malo truda, verovatno prošlo i ono prvo). Otud Đorđeva poruka o "srednjem putu" (kojim se ređe ide  ): hajde da se "nađemo" na nekom kompromisnom skupu termina, koji će biti dovoljno razumljiv i profesionalcima i laicima. Pošto je kompromis teško postići, kriterijum bi bio sledeći: tamo gde postoji odmah razumljiv ili već (relativno široko) odomaćen termin ili prevedenica, koristiti njega (štatigaznam, "datoteka" a ne "fajl"). Ali ne izmišljati nove termine prevoda radi. Ja se slažem sa njim da je "sučelje" puristička izmišljotina, i da "interfejsu", odavno ukorenjenom i u informatičkim krugovima i van njega, ništa ne fali. YMMV. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #55 у: 15.21 ч. 29.07.2009. » |
|
Ja mislim da je bolje, ne stručnjacima koji barataju terminologijom u kakvom stručnom radu, nego nama koji ćemo se koristiti prevedenim softverom, i terminologija nam je lanjski sneg, prosto uopšte ne koristiti termine u tolikoj meri. Bolje je napisati „izgled“, „uređenje“ ili nešto slično, nego i „sučelje“ i „interfejs“. Fajervol? Pa prosto „zaštita“, iskoristi reč koja već postoji kada meni prevodiš softver, nemoj klepati nove termine korisniku kome su termini bitni kao lanjski sneg — terminima se vi informatičari slúžite među sobom. Jer, kada ja, koji nisam informatičar, pokušavam da se koristim tako, pa hajde, recimo tako, stručno prevedenim programom, sa tim kalkovanim „jezički čistim“ terminima, to je meni slavenosrpski. Kao što ne moram da znam šta je neki „interfejs“ jer mi puca prsluk za engleski, tako ne moram ni da znam šta je nekakvo „sučelje“ jer mi puca prsluk za slavenosrpski i stručnu računarsku terminologiju. Da ne pominjemo to što je purizma radi kalkovana reč dosta nejasnija i dvosmislenija nego makar i pozajmljena, jer budući nova i još mlada, neukorenjena sa tim oblikom i svojim značenjem, obavezno asocira na već postojeće srodne reči — i „sučelje“ povezujemo sa „čelom“, i „zid“ u „zaštitnom zidu“ sigurno nećemo odmah shvatiti metaforično kada vidimo tu novu, nama nedovoljno poznatu prevedenicu da znamo kako ima metaforično značenje. I ne vidim svrhu u gledanju kroz prošlost. Te prevedenice sa nemačkoga i francuskoga su se dovoljno ukorenile u jeziku, i prirodno su se javile u dodiru sa zapadnim kulturama, jer mi nismo dotada imali odgovarajuće reči za te pojmove. (Umesto „utisak“, narod je govorio „meni se čini“, na primer, i prostonarodni jezik je u osnovi leksički dosta siromašan bio.) A nije ih niko izmislio tek umješnosti prevođenja radi. Djole, super je tekstic. A i ponosna sam na sebe: SVE sam razumela!!!!  Znaci da i pored mojih godinica ipak jos uvek nisam za bacanje... Ja nisam par reči znao, a i još nekolike sam razumeo samo zahvaljujući kontekstu. Ne bih znao ni šta su rtaći i kićblo da nije bilo one jedne epizode Otvorenih vrata, Rtaći iz kićblona. A za „dži-es-pi-ju“ sam nekoliko minuta razmišljao, razmišljao, i razmišljao — dok se nisam dosjetio da je to Gradsko saobraćajno preduzeće! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #56 у: 15.35 ч. 29.07.2009. » |
|
Ja mislim da je bolje, ne stručnjacima koji barataju terminologijom u kakvom stručnom radu, nego nama koji ćemo se koristiti prevedenim softverom, i terminologija nam je lanjski sneg, prosto uopšte ne koristiti termine u tolikoj meri. Bolje je napisati „izgled“, „uređenje“ ili nešto slično, nego i „sučelje“ i „interfejs“. Pa to što kažeš je lepo u teoriji, ali teško izvodivo u praksi. Postoji mnogo novih stvari (ad hok zvaću ih hepek ) koje nečemu služe i koje nekako moraš nazvati da bi mogao da ih referenciraš. Dakle, hepek sa tekstom na vrhu prozora je meni, to je OK. Šta je, međutim, hepek sa šarenim dugmićima ispod njega (toolbar) — "tulbar" ili "paleta" (što mogu i da prihvatim, liči i šareno je), ili pak "traka alatki" (što je meni ružan kalk koji nikad neću prevaliti preko usta). Scrollbar? Tab control? Edit box? Combo box? Itd. A sve su to elementi korisničkog suč... erm, int... hepeka sa kojima se svakodnevno susrećeš. Sa svim pojednostavljivanjem (koje pozdravljam), od novih hepeka ne možeš pobeći... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #57 у: 15.45 ч. 29.07.2009. » |
|
Postoji mnogo novih stvari (ad hok zvaću ih hepek ) koje nečemu služe i koje nekako moraš nazvati da bi mogao da ih referenciraš. Može i sokoćalo ili ćereslo. |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #58 у: 16.29 ч. 29.07.2009. » |
|
Ja mislim da je bolje, ne stručnjacima koji barataju terminologijom u kakvom stručnom radu, nego nama koji ćemo se koristiti prevedenim softverom, i terminologija nam je lanjski sneg, prosto uopšte ne koristiti termine u tolikoj meri. Bolje je napisati „izgled“, „uređenje“ ili nešto slično, nego i „sučelje“ i „interfejs“. Pa to što kažeš je lepo u teoriji, ali teško izvodivo u praksi. Postoji mnogo novih stvari (ad hok zvaću ih hepek ) koje nečemu služe i koje nekako moraš nazvati da bi mogao da ih referenciraš. Dakle, hepek sa tekstom na vrhu prozora je meni, to je OK. Šta je, međutim, hepek sa šarenim dugmićima ispod njega (toolbar) — "tulbar" ili "paleta" (što mogu i da prihvatim, liči i šareno je), ili pak "traka alatki" (što je meni ružan kalk koji nikad neću prevaliti preko usta). Scrollbar? Tab control? Edit box? Combo box? Itd. A sve su to elementi korisničkog suč... erm, int... hepeka sa kojima se svakodnevno susrećeš. Sa svim pojednostavljivanjem (koje pozdravljam), od novih hepeka ne možeš pobeći... Pa brate, interfejs, skrolbar, tulbar ili alati, sto da ne, i na drugim jezicima je BAS tako: herramientas na spanskom, na nemacki nek kaze Miki... Ja sam za mesanu salatu: ono sto ne zvuci nastrano (da, bas tako: nastrano, sucelje i zastitni zid mi zvuce nastrano! ) neka bude na srpskom, ono sto je cudnovato i nedokucivo, nek se ostavi strana vec odomacena rec. Ne mozemo se vracati nazad: Srbiju su nove tehnologije zatekle u haosu i gradjanskom ratu, piraterija je carovala, a od zvanicnika nikom na pamet nije padalo da ulaze pare u prevod ili da regulise i kontrolise prodaju informatickih sokocala i programa, osim ako nisu mogli da se malkice i oni ugrade u cenu, a za kvalitet svima je bilo stalo ko do lanjskog snega. Stoga nam je informaticka tehnologija stigla u originalu, neprilagodjena, proslo je barem desetak godina i vec imamo sigurno barem jednu generaciju koja vise od 10 god koristi engleski softver, ljudi koji su naucili da koriste englesku terminologiju i to ne samo strucnjaci, vec i obicni korisnici, koji malo veze s informatikom imaju. Da je Srbija bila Nemacka ili Spanija ili Francuska, ona bi bila uredjena drzava i spremno bi docekala sa armijom prevodilaca sve novotarije u oblasti informatike, i ne bi uopste dopustila da do SNM stignu neobradjene verzije noviteta, nego samo u peketu s prevodom. Kupis novi komp: izvoli sa sve Vistom na srpskom. Hoces kupit Ofisa? Evo izvoli na srposkom. Oces engleski? E, pa nema. Da je to bilo tako, informatika bi nam stihla na srpskom, a ne na engleskom, i danas ne bismo imali problem koji imamo. Medjutim, nije tako bilo, ybog spleta okolnosti stoga sad ne treba gledati unazad ne treba na silu sad ubacivati neke nove reci koje niko ne razume na sta se odnose samo zato sto su srpske e da bismo zamenili sve te engleske reci koje SVI razumeju... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #59 у: 16.43 ч. 29.07.2009. » |
|
Pa to što kažeš je lepo u teoriji, ali teško izvodivo u praksi. Postoji mnogo novih stvari (ad hok zvaću ih hepek ) koje nečemu služe i koje nekako moraš nazvati da bi mogao da ih referenciraš. Dakle, hepek sa tekstom na vrhu prozora je meni, to je OK. Šta je, međutim, hepek sa šarenim dugmićima ispod njega (toolbar) — "tulbar" ili "paleta" (što mogu i da prihvatim, liči i šareno je), ili pak "traka alatki" (što je meni ružan kalk koji nikad neću prevaliti preko usta). Scrollbar? Tab control? Edit box? Combo box? Itd. A sve su to elementi korisničkog suč... erm, int... hepeka sa kojima se svakodnevno susrećeš. Sa svim pojednostavljivanjem (koje pozdravljam), od novih hepeka ne možeš pobeći... Pa naravno, zato i jest rešenje u srednjem stilu! Nešto ćeš prevesti već postojećom rečju, što prevesti možeš, a što prevesti ne možeš, to ćeš kalkovati ako kalk deluje suvislo („računar“, „dodaci“ i „ćaskanje“, da upotrebimo i Miroslavljeve primere, ili „paleta“ i „meni“, „paleta s alatkama“, „okruženje“ i sl.); ili ćeš pozajmiti reč ako ne ide drukčije, jer izveštačeni staroslovenski i slavenosrpski ne bi trebalo da nam je cilj (na primer, „kombo boks“, kao i „softver“ i „hardver“, recimo, a ne „mekotvorina“ ili kako su već neki informatičari to prevodili). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
