Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
01.55 ч. 16.04.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 6 7 [8] 9 10 11
  Штампај  
Аутор Тема: Ћирилица  (Прочитано 54450 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #105 у: 22.35 ч. 22.01.2010. »

Joj, Zorane... Dokle bre više? Konj je  počeo već da se raspada, a vi i dalje udarate li udarate... Ja više ne vidim nikakav smisao u svemu ovom.

У праву си, извини. Нећу више, стварно сам претерао. Баш нема смисла.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #106 у: 22.41 ч. 22.01.2010. »

Joj, Zorane... Dokle bre više? Konj je  počeo već da se raspada, a vi i dalje udarate li udarate... Ja više ne vidim nikakav smisao u svemu ovom.

У праву си, извини. Нећу више, стварно сам претерао. Баш нема смисла.
A priča, ništa? Ja čekam priču. Lepu. Zanimljivu i veselu. Wink
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #107 у: 01.52 ч. 23.01.2010. »

У праву си, извини. Нећу више, стварно сам претерао. Баш нема смисла.

Заправо, има смисла јер говориш о нетолеранцији и реакцији на нетолеранцију. Некако никад нисам волео изједначавање тог типа, као, он је теби први из чиста мира лупио шамар док се томе ниси надао, па си ти сад тиме што си му узвратио на исти начин, или само помислио да то урадиш, исти као и он... Или још гори, јер покушаваш себе да оправдаш. У Србији је језик који је од самог почетка стандардизован као српски назван српскохрватским и нико није правио проблема, док се у Хрватској ради о језику који је од самих почетака познат као „хрватски или српски“ и од самог почетка се наглашавало то како се ради о истом језику који говоре и Срби, док у Србији на Хрвате није било нити таквих осврта нити толике пажње. У Србији је идеја српскохрватског језика умрла (ако је уопште и умрла), не због српског сепаратизма или ексклузивизма, већ једноставно због тога што они на које се односио онај део кованице „-хрватски“ нису више прихватали било какву форму заједништва. Јесте, и у Србији има и ксенофобије и шовинизма, али треба разликовати и уочити да ли се ради о доминирајућој струји или опозицији, мејнстриму или алтернативи. Они који причају о „гајевици“ и приче о угрожености ћирилице и српског народа су осуђени на то да своје идеје пропагирају једино преко форума, блогова и слабо посећених трибина, док у свету с оне стране зрцала такве струје пишу правописе и одређују курс државе и науке. Није нетолеранција тако нешто приметити, јер тако јесте. Не мора се млатити мртав коњ, али се не може за њега говорити да је био ајгир ако се радило о кљусини.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #108 у: 10.30 ч. 23.01.2010. »

Celim ovim svojim postom Belopoljanski, ti se nešto opravdavaš. Da mi je pitanje zašto? Čemu tolika potreba da se toliko iznova i iznova istakne kako su oni bljak a mi super? Znamo to, i ok, ali bre dosta više, dokle više? Ne mislim samo na ovu temu, na ove postove, nego na opšte stanje među srpskim narodom. U poslednje vreme dosta čitam komentare u Blicu i drugim novinama. Tolika potreba da se istakne da su oni gadni, glupi, zli, krvnici i sl. a da smo mi žrtve, dobrice i naivci, je neverovatna. Dokle bre više, to takmičenje s njima? Ili možda ipak niste toliko baš sigurni u to što govorite, pa vam je neophodno da ponavljate isto stalno i iznova, dok vam se jezik ne izliže, dok vam se usta ne osuše, dok sami SEBE pre svega ne ubedite u to što pričate, jer zapravo ni sami sebi ne verujete...

Meni je stvarno dosta ove teme. Ja se više neću javljati, a vi slobodno, udrite po mrcini. Dok ne napravite pire od nje.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #109 у: 11.24 ч. 23.01.2010. »

Зато што уопште није поента, али ни најмање, у постојању некаквих „нас“ и „њих“, нити да је неко бљак, а неко супер, па ти можда покушај објашњења да је такво тумачење свега написаног погрешно, брзоплето, нетачно и далеко од поенте делује као правдање, али оно то није. Не можеш некога оптужити за нешто, а затим сваки његов покушај да објасни о чему се заправо ради тумачити као правдање од тих оптужби... Мислим, може се на такве оптужбе и не одговарати, али одговор на њих није правдање него покушај разјашњења. Очигледно, безуспешан.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #110 у: 12.52 ч. 23.01.2010. »

Пре око 150 година Вук Караџић је издао књигу у којој је дао илустрацију која показује чије је које писмо.  Илустрација није његова, већ преузета, што се може видети по језику на њој.  Дакле, још тада се знало који народ које писмо користи. 


Слика из дигиталне библиотеке народне библиотеке Србије


Гајеве латинице међу Србима пре појаве заједничког језика и државе није било ни у траговима (ако се изузме период окупације 1915. -1918. ).  Ако је пројекат заједничке државе и једног српскохрватског, хрватскосрпског језика завршио како је завршио, откуд било коме право да Гајеву латиницу назива српском?
Додуше, наш "чувени" лингвиста Ранко Бугарски тврди да имамо два писма, али исто тако тврди да је језик којим он (а и ми) говоримо српскохрватски.
Морам да признам да мене ни најмање не занима српскохрватски језик (таман колико занима и Хрвате судећи по оном тексту са РТС), нека Србохрвати говоре и пишу како год хоће, Југословени исто тако могу што се мене тиче да праве какав год хоће правопис и да језик назову ако хоће, али мене као Србина, ни бољег ни горег од других народа на кугли земаљској занима српски језик и српско писмо. 
У том светлу ми је врло индикативно да још увек није донет правопис српског језика, а да САНУ о трошку овог народа и даље увелико ради на пројекту речника српскохрватског језика, да је коришћење српске ћирилице на мобилним телефонима онемогућено због тога што државне агенције не примењују законе итд. . .
На каквом се то путу (беспућу) налазимо?
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #111 у: 12.54 ч. 23.01.2010. »

Извињавам се, ово је линк до слике:
hxxp: www. digital. nbs. bg. ac. yu/star. . . I-0473-002. jpg
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #112 у: 12.55 ч. 23.01.2010. »

hxxp: digital. nb. rs/stara/vuk/S-II-0473/mid/S-II-0473-002. jpg
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #113 у: 14.13 ч. 23.01.2010. »

Пре око 150 година Вук Караџић је издао књигу у којој је дао илустрацију која показује чије је које писмо.  Илустрација није његова, већ преузета, што се може видети по језику на њој.  Дакле, још тада се знало који народ које писмо користи. 


Слика из дигиталне библиотеке народне библиотеке Србије


Гајеве латинице међу Србима пре појаве заједничког језика и државе није било ни у траговима (ако се изузме период окупације 1915. -1918. ).  Ако је пројекат заједничке државе и једног српскохрватског, хрватскосрпског језика завршио како је завршио, откуд било коме право да Гајеву латиницу назива српском?
Додуше, наш "чувени" лингвиста Ранко Бугарски тврди да имамо два писма, али исто тако тврди да је језик којим он (а и ми) говоримо српскохрватски.
Морам да признам да мене ни најмање не занима српскохрватски језик (таман колико занима и Хрвате судећи по оном тексту са РТС), нека Србохрвати говоре и пишу како год хоће, Југословени исто тако могу што се мене тиче да праве какав год хоће правопис и да језик назову ако хоће, али мене као Србина, ни бољег ни горег од других народа на кугли земаљској занима српски језик и српско писмо. 
У том светлу ми је врло индикативно да још увек није донет правопис српског језика, а да САНУ о трошку овог народа и даље увелико ради на пројекту речника српскохрватског језика, да је коришћење српске ћирилице на мобилним телефонима онемогућено због тога што државне агенције не примењују законе итд. . .
На каквом се то путу (беспућу) налазимо?

Ne znam na koju sliku misliš. Možda na ovu, iz Vukovog Rječnika (1818) . U tom Vukovom delu jasno se vidi da je postojala srpska latinica, hrvatska latinica, slovenačka (karniola) itd.

Dakle, ko god zastupa tezu da i latinica nije srpsko pismo, taj ne samo da nije ništa ozbiljno proučavao u vezi srpskih pisama, već nanosi i ogromnu štetu Srbima uopšte.

Takođe, Srbi ne bi trebalo da budu toliko izričito protiv srpskohrvatskog jezika. U ovom delu trebalo bi da budemo daleko pragmatičniji, te da vidimo šta nam to dosnosi "jednonacionalni" naziv jezika. Naravno, istorija je poznata i u to sada ne bih ulazio, ali, mislim da bi i Hrvatima bilo daleko korisnije da koriste naziv srpskohrvatski, pošto u nekoj daljoj ili bližoj budućnosti, moglo bi se i njima desiti da dobiju možda slavonski ili istarski/dalmatinski jezik (Slavonija i Dalmacije su nekada bile države, kraljevine kao i Crna Gora; istina one u okviru Austro-Ugarske carevine). Kod nas, pak, već se uveliko radi na formiranju veštačke vojvođanske nacije i vojvođanskog jezika; potrebno je samo da neko ubaci u tu srpsku pokrajinu malo više para, da ljudi osete bolji život i to je to...

Konačno, ubeđen sam da bi i Srbima i Hrvatima bilo daleko pametnije da bar privremeno obustave međusobnu "vatru" i zajedničkim snagama pokušaju da ospore postojanje bošnjačkog i crnogorskog jezika u političkom smislu, a u naučnom to je relativno lako dokazati.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #114 у: 16.09 ч. 23.01.2010. »

Цитат
Ne znam na koju sliku misliš.  Možda na ovu, iz Vukovog Rječnika (1818) .  U tom Vukovom delu jasno se vidi da je postojala srpska latinica, hrvatska latinica, slovenačka (karniola) itd. 
Dakle, ko god zastupa tezu da i latinica nije srpsko pismo, taj ne samo da nije ništa ozbiljno proučavao u vezi srpskih pisama, već nanosi i ogromnu štetu Srbima uopšte. 

Оригинална слика из дигиталне библиотеке народне библиотеке Србије је што би рекли исто то само мало другачија, што ће рећи да је ова твоја слика фалсификат.  Не знам зашто неће да ми постави слику ни линк, али линк је следећи, па можеш да погледаш са copy-paste: 

hxxp: digital. nb. rs/stara/vuk/S-II-0473/mid/S-II-0473-002. jpg

А то да Гајева латиница није српско писмо није теза, то је и међународним класификацијама и каталогизацијом UNESCO-а потврђена чињеница.  Мени напросто дође смешно како се неки кад им одговара придржавају међународних принципа и позивају на UNECSO, као у случају српских манастира на Косову и Метохији, а у случају писма, где је UNESCO  с пуном аргументацијом и правом регистровао Гајеву латиницу уз хрватски језик, а Вукову ћирилицу (и само њу) уз српски језик, у случају писма наши Сербокроатисти то упорно прећуткују и искривљују.

Цитат
Takođe, Srbi ne bi trebalo da budu toliko izričito protiv srpskohrvatskog jezika.  U ovom delu trebalo bi da budemo daleko pragmatičniji, te da vidimo šta nam to dosnosi "jednonacionalni" naziv jezika. 
Ти дакле сматраш да нама није било доста експериментисања са заједничком државом, измишљања имена за ту заједничку државу, измишљања и преименовања  српског језика у тој заједничкој држави, те да би такве работе, сада када заједничке државе нема требало наставити и у овој малој и разореној Србији, јер ето немамо ништа паметније него да идемо у даље експерименте?!?!
Зар досад нисмо видели шта нам доноси туђе име за језик, државу, нацију итд. . 


Цитат
Naravno, istorija je poznata i u to sada ne bih ulazio, ali, mislim da bi i Hrvatima bilo daleko korisnije da koriste naziv srpskohrvatski, pošto u nekoj daljoj ili bližoj budućnosti, moglo bi se i njima desiti da dobiju možda slavonski ili istarski/dalmatinski jezik (Slavonija i Dalmacije su nekada bile države, kraljevine kao i Crna Gora; istina one u okviru Austro-Ugarske carevine). 
Извини, али не знам по ком основу ти то процењујеш шта би било корисније Хрватима, зар не мислиш да је логично препустити њима бригу о томе шта им је корисно а шта не, а да ми мало порадимо на себи коначно. . . .


Цитат
Kod nas, pak, već se uveliko radi na formiranju veštačke vojvođanske nacije i vojvođanskog jezika; potrebno je samo da neko ubaci u tu srpsku pokrajinu malo više para, da ljudi osete bolji život i to je to. . .
И формирању војвођанског (и других) језика ћемо се супротставити тако што ћемо наставити вишедеценијску праксу разводњавања српског идентитета и свега што представља националне, културне, језичке и традиционалне карактеристике Срба као нације??

Мени се напротив чини да су твоји ставови пут у нестајање и плодно тле за стварање нових нација од материјала српског народа, неспособног да сачува оно што га идентификује пре свега у духовној сфери, наравно растакање државног простора и губитак територија су само физичка манифестација духовног пропадања. . .   


Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #115 у: 17.03 ч. 23.01.2010. »

Оригинална слика из дигиталне библиотеке народне библиотеке Србије је што би рекли исто то само мало другачија, што ће рећи да је ова твоја слика фалсификат.  Не знам зашто неће да ми постави слику ни линк, али линк је следећи, па можеш да погледаш са copy-paste: 

hxxp: digital. nb. rs/stara/vuk/S-II-0473/mid/S-II-0473-002. jpg

А то да Гајева латиница није српско писмо није теза, то је и међународним класификацијама и каталогизацијом UNESCO-а потврђена чињеница.  Мени напросто дође смешно како се неки кад им одговара придржавају међународних принципа и позивају на UNECSO, као у случају српских манастира на Косову и Метохији, а у случају писма, где је UNESCO  с пуном аргументацијом и правом регистровао Гајеву латиницу уз хрватски језик, а Вукову ћирилицу (и само њу) уз српски језик, у случају писма наши Сербокроатисти то упорно прећуткују и искривљују.

Ево слике овде:



али није то проблем. Ја не знам зашто се овде вртимо као покварена плоча, као да ће се понављањем једне тврдње до у бесвест она учинити истинитом? О историјском пореклу, српству и хрватству данашње латинице и данашњег језика можемо испредати нашироко, али не знам колико пута треба поновити да то уопште није битно, да би се схватило да то уопште није битно? Да ли је латиница дефинисана као једно од два стандардна писма српског језика? Јесте. Да ли се користи у Србији и међу говорницима српског језика? Користи се. То је све што је битно. А још и допунско, да ли је распрострањенија и популарнија од ћирилице? Јесте.

Побогу, људи, понашате се као да је неко прилагодио јерменско писмо или јапанску хирагану српском језику, а да за то писмо нико нити зна нити га користи, а неко безобразно покушава да га прогласи, замислите молим вас, за СРПСКО. А зна се да Срби ОДУВЕК говоре једино српски, пишу једино ћирилицом, верници су једино православне цркве, поштоваоци једино јулијанског календара и једине су им боје црвена-плава-бела... А то што се тај језик разликује од језика наших предака од пре пар векова, што та ћирилица нема ни пуних 200 година, а застава ни 150 и што и све остале „одувечне“ категорије стају само у најновију историју, то мачку о реп.

За тај став Унеска, који је тотално бесмислен јер припадништво српској или хрватској књижевности није могуће утврдити на основу језика већ једино на основу националности (читај: опредељења) аутора и јер је латиница међу Србима и у Србији присутнија него ћирилица, већ сам питао овде, али неке анализе тог става није било, већ се само споменуо. Такав став је будалаштина и он није одржив... Мислим, ко је толико луд да поверује да ће се Павићев Хазарски речник наћи негде уврштен у хрватску књижевност исписану на хрватском језику само зато што је издаван на латиници? И још ти, Радашине, за нешто толико бесмиселно говориш да је „с пуним правом“. Везе с мозгом.

Да ли је овде ико икада у животу чуо да су Румуни прешли са ћирилице на латиницу, да су Турци прешли са арапског писма на латиницу, да су Монголи прешли са латинице на ћирилицу и сличне промене и увођења новог писма? Шта то значи? Да турска латиница није турска, само зато што је нису користили пре 200 година? Или турска не би била само да су се и њихов језик и нација поделили на више делова, па један наставио да користи арапска слова, а један не? Помиње се двоазбучност... Опет понављам, двоазбучност је једини начин да се ћирилица уопште и одржи и доживи било какву ренесансу, јер је потпун прелазак са латинице на ћирилицу у овом моменту и са оваквим расположењем јавности и стручне јавности немогућ. Апсолутно немогућ. А чак и када би се прешло, опет би ових неколико латиничних деценија остале заувек уписане као период када се латиница користила као српско писмо. Или би можда неко сваку српску написану реч латиницом прогласио за хрватски језик? Немојмо причати будалаштине.

А ако ћемо да цепидлачимо, и то итекако умем и томе ови разлози које наводиш, Радашине, не могу ништа. На слици коју си представио, јасно се види да је хрватски латинични еквивалент слову Ђ (тако барем пише) дифтонг DJ, док српска латиница користи слово Đ. А то слово је у латиницу увео један Србин из Новога Сада(националност није битна, али је понекад треба натукнути на нос) коме и име почиње на то слово и који је писао и говорио на српском. И то једно мало слово Đ, та мала цртица којом је прецртано слово D, велика је ко кућа, а јака као камена тврђава која је потпуно отпорна на стрелице на које су стрелци нетачно урезали „гајевица“.
« Задњи пут промењено: 17.06 ч. 23.01.2010. од Belopoljanski » Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #116 у: 18.04 ч. 23.01.2010. »

Ovaj drugi alfabet koji je Belopoljanski "okačio" nije Vukovo delo, već je to "dopunjeno" izdanje Vukovog Rječnika, štampano 1898 godine, kao državno izdanje Kraljevine Srbije.


Zaboravih da kažem da se potpuno slažem sa ovim što Belopoljanski reče u prethodnom mejlu.
« Задњи пут промењено: 18.09 ч. 23.01.2010. од ArsLonga » Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #117 у: 18.37 ч. 23.01.2010. »

Цитат
Да ли је латиница дефинисана као једно од два стандардна писма српског језика?
Није!
Узми прочитај још увек важећи правопис српског језика из 1993.  У њему се помињу писма „нашег“ језика, на једној страни ћеш наићи на слику упоредно дате Вукове ћирилице и Гајеве латинице, а испод тога пише српскохрватске азбуке?!? И то када су Хрвати већ увелико одвојили своју државу и језик.  Нигде се не помиње писмо српског језика, већ само да се „наш“ језик пише и овако и онако. . . .

Цитат
Да ли се користи у Србији и међу говорницима српског језика? Користи се.  То је све што је битно.  А још и допунско, да ли је распрострањенија и популарнија од ћирилице? Јесте. 

Да, да ли је чињеница да су Срби једини народ који за свој језик све више користи туђе писмо, и то и државне институције, упркос Уставу и законима.  Истина је.
То је слично као да си рекао, да ли је истина да имамо криминал, проневере, разбојништва, да се закони у Србији не примењују или се примењују селективно? Истина је, али то не значи да се с тим фактичким стањем треба помирити. 

Цитат
Побогу, људи, понашате се као да је неко прилагодио јерменско писмо или јапанску хирагану српском језику, а да за то писмо нико нити зна нити га користи, а неко безобразно покушава да га прогласи, замислите молим вас, за СРПСКО.  А зна се да Срби ОДУВЕК говоре једино српски, пишу једино ћирилицом, верници су једино православне цркве, поштоваоци једино јулијанског календара и једине су им боје црвена-плава-бела. . .  А то што се тај језик разликује од језика наших предака од пре пар векова, што та ћирилица нема ни пуних 200 година, а застава ни 150 и што и све остале „одувечне“ категорије стају само у најновију историју, то мачку о реп. 
Побогу, Срби су једини народ у Европи који има праксу двоазбучја, једини народ коме се публикације каталогизују као туђе јер користи писмо каталогизовано уз други језик, зар то није довољно да човек почне да размишља?? 

Цитат
За тај став Унеска, који је тотално бесмислен јер припадништво српској или хрватској књижевности није могуће утврдити на основу језика већ једино на основу националности (читај: опредељења) аутора и јер је латиница међу Србима и у Србији присутнија него ћирилица, већ сам питао овде, али неке анализе тог става није било, већ се само споменуо. 
Није реч о књижевности већ о језику.  Постоје дела америчке књижевност и она су наравно на енглеском језику.
Публикације на Гајевој латиници и тзв.  „нашем“ језику се сврставају међу публикације писане хрватским језиком, не знам шта је ту нејасно?


Цитат
Такав став је будалаштина и он није одржив. . .  Мислим, ко је толико луд да поверује да ће се Павићев Хазарски речник наћи негде уврштен у хрватску књижевност исписану на хрватском језику само зато што је издаван на латиници? И још ти, Радашине, за нешто толико бесмиселно говориш да је „с пуним правом“.  Везе с мозгом. 
Ти баш не разумеш да се Павићев Хазарски речник може објавити и на Гајевој латиници и на Вуковој ћирилици.  Пошто су нам језици слични (de facto исти, да не кажем да су нам Хрвати захваљујући нашем „прагматизму“ како рече неко горе узели језик и преименовали га), уколико се публикација води Гајевом латиницом, сврстаће се међу дела писана хрватским језиком, јер је такав критеријум UNESCO-а. 
Дакле, нико не спори и неће спорити да је Милорад Павић српски писац, али за пар деценија или дуже подразумеваће се да је радио и стварао на хрватском језику (да је био štovatelj хрватске културе или шта већ. . ). 
Тако је и са осталима, дакле то што ми Срби данас јако пуно користимо хрватску верзију латинице, то само значи да ће се једном кад иза нас остану само писани трагови подразумевати да смо користили хрватски језик, мање је важно да ли из незнања, заблуда, дивљења према Хрватима или због тога што нам је био лакши од српског. 
Па зар немамо нешто слично у Ирској, а и још понегде? Ирци се и данас зову Ирцима, али говоре енглеским језиком, само мањи део популације користи ирски, иако се држава труди да га оживи, обавезан је у школама, натписи су двојезични итд. . . 

Цитат
Да ли је овде ико икада у животу чуо да су Румуни прешли са ћирилице на латиницу, да су Турци прешли са арапског писма на латиницу, да су Монголи прешли са латинице на ћирилицу и сличне промене и увођења новог писма? Шта то значи? Да турска латиница није турска, само зато што је нису користили пре 200 година? Или турска не би била само да су се и њихов језик и нација поделили на више делова, па један наставио да користи арапска слова, а један не?
Наравно, Румуни су сели, решили да у неком року (спроведен рок је био 60 год) пређу са ћирилице на латиницу, и осмислили варијанту латинице за свој језик.  Турци такође. 
Па и данас имате државе (Азербејџан, Узбекистан) које су одлучиле да замене писмо, њихови лингвисти су сели за сто, направили варијанту латинице за њихов језик, регистровали је, и дали рок од 10 год (Азербејџан) у коме се има урадити прелазак.
Где ти ту видиш сличност са српским случајем??
Додуше, наш „врсни“ лингвиста Милан Шипка је пре око 2 године предложио да се замене двослови lj, nj, dž, и да се тако направи српска латиница, која би као таква била регистрована уз српски језик. 
Указао је на то да би такав корак био по њему не само користан него и неопходан јер (по њему) српски језик се све мање пише ћирилицом, а све што се напише на Гајевој латиници се води као да хрватски језик (то су његове речи).  Можеш на гуглу да нађеш његове интервјуе, јасно је да српски лингвисти знају за то да је гајевица хрватско писмо, али се то прећуткује и нацији се сервира прича о два писма, богатству итд. .  (како ли се само други не сетише да буду тако богати)


Цитат
Помиње се двоазбучност. . .  Опет понављам, двоазбучност је једини начин да се ћирилица уопште и одржи и доживи било какву ренесансу, јер је потпун прелазак са латинице на ћирилицу у овом моменту и са оваквим расположењем јавности и стручне јавности немогућ.  Апсолутно немогућ.  А чак и када би се прешло, опет би ових неколико латиничних деценија остале заувек уписане као период када се латиница користила као српско писмо.  Или би можда неко сваку српску написану реч латиницом прогласио за хрватски језик? Немојмо причати будалаштине. 

Двоазбучност је неодржива на дужи рок јер је непотребна, да није тако многи би је имали, јер су многи народи и језици кроз историју мењали писма.  Сам си навео Румуне и Турке, што они нису задржали два писма, ако је то нека предност и богатство? Докле ћемо се понашати као будале, зашто мало не погледамо около, зашзо не употребимо мозак??

Зависи шта подразумеваш под стручном јавношћу.  Ако су теби стручњаци људи типа Ранка Бугарског, који тврди да говори српскохрватским језиком, или Иван Клајн, који тврди да нам је латиница у језику неопходна због математике и физике (?!?!), Павле Ивић, Мато Пижурица и цела та гарнитура сербокроатиста, онда у реду, али нека они праве српскохрватски или југословенски језик о нечијем другом трошку, а не о српском трошку и на српској грбачи.
Не знам да ли си упознат да се једно време у Босни српски језик записивао и арабицом.  Па арабица опет није српско писмо, и није ни била, него је језик био под окупацијом Турака, као што нам је данас још увек под окупацијом Југословена и Сербокроатиста.
Да, да ли Иранци пишу арапским писмом, или Арапи пишу иранским (персијским писмом)?

Цитат
А ако ћемо да цепидлачимо, и то итекако умем и томе ови разлози које наводиш, Радашине, не могу ништа.  На слици коју си представио, јасно се види да је хрватски латинични еквивалент слову Ђ (тако барем пише) дифтонг DJ, док српска латиница користи слово Đ.  А то слово је у латиницу увео један Србин из Новога Сада(националност није битна, али је понекад треба натукнути на нос) коме и име почиње на то слово и који је писао и говорио на српском.  И то једно мало слово Đ, та мала цртица којом је прецртано слово D, велика је ко кућа, а јака као камена тврђава која је потпуно отпорна на стрелице на које су стрелци нетачно урезали „гајевица“.

Да, али не знаш позадину приче о ђ, и о Ђуру Даничићу, првом секретару ЈАЗУ (југославенска академија знаности и умјетности) са седиштем и Загребу, из 19.  века. 
Ђ. Д.  је половином 19.  века, после састављања Гајевог латиничког састава и његовог прихватања, радећи на месту секретара ЈАЗУ предложио замену тада 4 двослова lj, nj, dž, dj, једнословима ł, ń, ĝ, đ. 
После дужег разматрања његовог предлога, вође илирског покрета су прихватиле само замену двослова dj.
Питање је зашто нису прихватили и замену осталих двослова?
Одговор је прост, нису желели да ризикују цепање нове хрватске нације, која је била тек у формирању.  Наиме, кајкавци, слично Словенцима, не користе ни љ ни њ, а ни џ, већ их (љ и њ) изговарају раздвојено (Лјублјана, Целје, горенје итд. . . ). 
И овде се види да је Гајева латиница прављена за потребе Хрвата.
Али да се вратим на Ђура Даничића.  Он јесте био Србин, јесте био из НС, али је радио где је радио, дакле као што си рекао националност није битна, човек је био хрватски културни и јавни радник (кажем ово без имало злобе, јер Срби и Хрвати у то време нису били непријатељи нити је Ђ. Д.  могао да зна ште ће се десити за 100 год. ), био је извођач радова за хрватску ствар коме су инвеститори (вође илирског покрета) прихватили и одобрили један рад, тј, део.
А то што ти тврдиш да је та цртица нека наша тврђава (мени се пре чини да се ти хваташ за њу као сламку спаса), то је исто кад би данас Италијани рекли да су Високи Дечани италијански манастир, јер је ето Стефан Дечански и по списима, а и по народној песми довео зидаре из крајева данашње Италије, и ти зидари су уствари зидали манастир, наравно да није краљ својим рукама.
Али ето, то је твоја логика, а Високи Дечани су ипак задужбина Стефана Дечанског. . . . 
]
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #118 у: 18.52 ч. 23.01.2010. »

Цитат
Оригинална слика из дигиталне библиотеке народне библиотеке Србије је што би рекли исто то само мало другачија, што ће рећи да је ова твоја слика фалсификат.

Pa i da je falsifikat, kako veliš (a nije), dobro bi nam došao ako smo iole pametni. Uopšte ne mogu da razumem ljude koji ovako uporno tvrde da je latinica isključivo "hrvatsko pismo". Belopoljanski ti je sve lepo rekao, a ja ću samo da dodam, da ono što ti zoveš "gajevica' najmanje može da se pripiše Ljudevitu Gaju. Nije u pitanju samo Daničićevo slovo Đ. Kao što možemo da vidimo iz Srpskog rječnika iz 1818, Vuk je tamo u srpskoj latinici imao slova lj i nj, a to je bilo u vreme kada je Gaj imao samo osam godina. Mi Srbi ništa ne činimo da utvrdimo pravu istinu, pa ma kakva ona bila, Na Vikipediji stoji neistinita tvrdnja da je Gaj izmislio slova NJ i LJ" (videli smo gore da su to Vukova slova); Gaju, ostaje samo slovo DŽ, pošto su druga slova Č, Ć, Š preuzeta iz češkog i poljskog. Da rezimiramo: LJ i NJ su Vukova slova, kao i digraf DJ koje se još uvek ponegde koristi i kod Srba i kod Hrvata, a Đ je Daničićevo. Stoga, ako bismo sve to hteli da izvagamo "nacionalnom" vagom, latinica je daleko više srpska nego hrvatska, no to svakako nema smisla potezati. Dovoljno je samo konstatovati da je latinica srpskohrvatsko pismo, bilo to nama drago ili ne.

Da ne tupim dalje, evo nađoh na Vikipediji članak sa temom o srpskoj latinici, koja je, čini mi se, korektno obrađena.


Šta je bre s ovim linkom? Da li to ja negde grešim ili je nešto drugo u pitanju?
« Задњи пут промењено: 19.05 ч. 23.01.2010. од ArsLonga » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #119 у: 19.55 ч. 23.01.2010. »

Знам, Радашине, и за арабицу и за позадину приче о Ђури Даничићу (довољно да не употребим облик „Ђуру Даничићу“) и зато и говорим то што говорим, где понављам да историјска позадина приче уопште није битна и да ми у овом тренутку можемо да измислимо неко сасвим ново писмо које неће бити базирано ни на једном светском алфабету и да ће и такво писмо, ако уђе у стандард и употребу, бити српско писмо. Мало ме глава боли од толико недоследности набацаних на једном месту да нећу више опширније одговарати, а има овде и меродавнијих од мене да дају свој суд. То што прескачеш чињеницу да латиница са словом Đ није "гајевица", него и даље тераш по истом, на то нећу ни да се враћам јер сам своју поенту направио.

Не знам, можда је заиста Милорад Павић хрватски књижевник, а Хазарски речник дело хрватске књижевности и можда би „гајевица“ неким чудом престала да буде гајевица ако би се дифтонзи у њој заменили неким ексклузивно српским знаковима, али за мене су такви ставови будалаштина. Уосталом, као што сам рекао Дарку на претходној страни, ништа лакше* него завршити филолошки факултет, магистрирати па докторирати, издати пар научних радова, па лепо као стручњак ударити по Клајну и по екипи, а не овако, као аматер сугерисати стручњацима како да раде посао за који су се школовали... и то само зато што неко воли српство, православље и ћирилицу, а не воли хрватство, католичанство и латиницу до те мере да ће да избацује и брани све оно што га и подсећа на њих.

*сарказам

@Арс Лонга: Хвала на слагању.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 6 7 [8] 9 10 11
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!