„Je l’“ ili „jel’“

[Фаренхајт]

Među česte greške (moguće da je to i najčešća) spada pisanje i upotreba upitnog oblika sa pomoćnim glagolom jesam i upitnom rječcom li - čuveno "jel". Veoma često piše se zajedno...

Овде (као и толико много пута) имамо размимоилажење међу правописцима:

1. Правописни речник даје јел', јелте, јелда;

2. Клајнов РЈН (пето издање) даје је л', је л' те, је л' да.

За друге две узречице далеко су ми природнија решења из ПР, пошто не знам ни шта би значило "је ли те" ако некоме персирамо (као што не видим ни да је "јелда?" настало сажимањем од "је ли да?", пошто ми ово потоње такође не делује граматично, него ми је логичније да је то само проширено "јел'?"). Што се тиче прве узречице, видим разлоге и за спојено и за одвојено писање (за прво зато што се по употреби то већ прилично осећа као срасла узречица, а за друго зато што је постање те узречице и даље сасвим јасно мотивисано), мада се, из чисто професионалних разлога, држим онога што стоји у ПР-у - дакле, пишем спојено.

[bukuroshe]

1. Правописни речник даје јел', јелте, јелда

 Ne znam koji Pravopisni rječnik propisuje takvo pisanje, da li biste bili ljubazni da navedete koje je to izdanje i ko je (su) autor(i). Vrlo je zanimljivo da se i nekom Pravopisnom rječniku može naći takva greška, što samo govori koliko je ta pogrešna upotreba raširena. Pravopisni rječnik Matice srpske & Matice hrvatske koji ja posjedujem je iz 1983. (fototipsko izdanje PR 1960). Sem toga što se u rječniku piše odvojeno, u tački 101 (d) o rječci li se kaže:

"U upitnom, pogodbenom i namernom značenju ova se rečca piše odvojeno od reči ispred sebe:
da li, kada li, koliko li, je li, hoćeš li..."
 

[bukuroshe]

 Pravopis  koji posjedujem smatram legititmnim jer iza njega stoji mnoštvo lingvističkih autoriteta i on u tački 101 (c) kaže da "rečca li s nepromenjljivim rečima obično se stapa u jednu reč i piše se:ali, ili, negoli, kadli, kamoli, nekmoli...
  Taj pravopis koji pominjete vjerovatno je nastao u trci za što većom originalošću i posebnošću kao i neki "pravopis" kojim su bili proglašeni pravilnim oblici intezivno umjesto intenzivno ili pozdiplomski umjesto postdiplomski (ne mogu se sjetiti svih bisera) sa povlađivanjem "narodnom" izgovoru. To mi je toliko odvratno da se nisam potrudila ni da zapamtim koji je to "pravopis". Možda baš taj koji Vi citirate.  Što se tiče je l' te, taj izraz niko neće, nadam se, upotrijebiti u ozbiljnom razgovoru ili pisanju (sem u ironičnom smislu) a je l' da kao sinonim za "zar ne" takođe je razgovornog tipa i teško da biste ga i Vi upotrebili u svojim prevodima sem ako ga ne bi stavili "u usta" nekom "liku" koji tako priča i otkriva svoj karakter. Ne mogu da shvatim "lingviste" koji cjepidlače o raznim glupostima, a kad pišu pravopis fundamentalnu stvar kakva je jedan od upitnih oblika tako bagatelišu.

[Фаренхајт]

Nema potrebe da se sipa žuč, sandraculic, a nema potrebe ni za pljuvanjem ODLIČNOG pravopisa koji niste ni pogledali, a samo zato što vam se ne sviđa jedna odredba iz njega. Tera li vas iko da pišete spojeno? Slobodno i dalje odvajajte, niko vas za to neće uhapsiti. Samo ćete na kraju lektorima na istinu, a nama ovde ni iz džepa ni u džep.

U Pravopisu Matice srpske nema nikakvih intezivnih ni pozdiplomskih.

Napomena moderatora: izbačena lična prozivka.

[bukuroshe]

Ne sipam ja nikakvu žuč, gospodine. A i ne pljujem, ni figurativno ni bukvalno. Taj ODLIČNI pravopis me ne interesuje, iako ga zaista nisam pogledala, a i nemam namjeru kad se u njemu nalaze takve stvari.

Tera li vas iko da pišete spojeno?

Niko me ne tjera da pišem spojeno. Niko me ne tjera ni da poštujem gramatička i pravopisna pravila. Niko me ne tjera da uopšte pišem. To je moj lični izbor.
 
Napomena moderatora: izbačen odgovor na uklonjenu prozivku.

[Данијела]

У Правопису српског језика, школско издање пише:
је ли (питање и узречица; разг.: јел', јелте, јелда

[bukuroshe]

 

У Правопису српског језика, школско издање пише:
је ли (питање и узречица; разг.: јел', јелте, јелда

  Dakle, šteta je napravljena. Kako su pisci takvog pravila zaključili da se u razgovornom stilu to piše sastavljeno? Nadam se da je ta odredba ispravljena (kako Bojan reče), ali i dalje će vlasnici starijih izdanja biti u zabludi. U matičinom glasniku "Jezik danas" http://www.maticasrpska.org.yu/download/danas1920.pdf (str.40) nagoviještene su neke promjene koje su se vjerovatno već desile, a među koje sigurno spada i gore navedeno "pravilo".

 P.S. Za one koji nisu čuli za "nikšićki" pravopis, o tome mogu pročitati na http://www.nin.co.yu/2003-02/13/27330.html

[Maduixa]

P.S. Za one koji nisu čuli za "nikšićki" pravopis, o tome mogu pročitati na http://www.nin.co.yu/2003-02/13/27330.html

Sudeći po ovom tekstu, mislim da duguješ izvinjenje nekome. U ovom tekstu, se kaže da se taj tzv "nikšićki rečnik" pojavio uporedo sa novim Matičinim rečnikom, što ja shvatam da "nikšićki" ne može biti Matičin rečnik, jer bi bilo glupo da se pojave dva različita Matičina rečnika i to u isto vreme. Evo citata iz samog teksta:

Takav preokret pokušali su da izvedu autori tzv. “nikšićkog” Pravopisa, koji se pojavio istovremeno s Matičinim, a po kome je trebalo pisati “načovek” (umesto natčovek), “azbesni” (um. azbestni), “potekst” (um. podtekst), “gankster”, “tridesedgodišnjak”, “pozdiplomski” i tako dalje. Srećom, taj pravopis nikada nije ušao u zvaničnu upotrebu, a u međuvremenu su i sami autori odustali od njega.

Podsećam da je rečnik koji je Farenhajt citirao Matičin rečnik:

@sandraculic: Posredi je Pravopisni rečnik iz Pravopisa Matice srpske, integralno izdanje iz 2002, autori Pešikan, Jerković, Pižurica.

Koliko ja shvatam, Rečnik koji navodi Farenhajt nikako ne može biti taj "nikšićki". Čista logika.

A što se tiče skretanja s teme, tu su moderatori da intervenišu ukoliko budu smatrali za neophodno.

[bukuroshe]

Sudeći po ovom tekstu, mislim da duguješ izvinjenje nekome.

Pretpostavljam da se šališ

[Дарко Новаковић]

Taj pravopis koji pominjete vjerovatno je nastao u trci za što većom originalošću i posebnošću kao i neki "pravopis" kojim su bili proglašeni pravilnim oblici intezivno umjesto intenzivno ili pozdiplomski umjesto postdiplomski (ne mogu se sjetiti svih bisera) sa povlađivanjem "narodnom" izgovoru. To mi je toliko odvratno da se nisam potrudila ni da zapamtim koji je to "pravopis". Možda baš taj koji Vi citirate.

Taj ODLIČNI pravopis me ne interesuje, iako ga zaista nisam pogledala, a i nemam namjeru kad se u njemu nalaze takve stvari.

Заиста невероватан и најблаже речено не много разуман став. И какве, молим те, везе има тај никшићки речник са речником који је део Правописа српског језика из 1993 (2002)?
Не знаш ништа о њему (што се види и из поређења са никшићким правописом), а одбацујеш га само на основу пар грешака за које си чула. Прихваташ претходни Правопис из 1960 године, само на основу мноштва лингвистичких ауторитета који стоје иза њега. Значи ли то да је последњи правопис невалидан што је иза њега стало само пет, шест имена, и да ли они по теби нису довољно добри ауторитети у струци?

[bukuroshe]

 O čemu ti to? Je li o temi? Ili jel' o temi?

[Фаренхајт]

"Je li (ti to) o temi" gramatički je neispravno - mada izgleda da to ne uočavate (ne možete spajati zamenicu drugog lica "ti" s oblikom trećeg lica "je"). Može samo "Da li (ti to) o temi?", književno (s izostavljenim predikatom), ili "Jel' (ti to) o temi?", kolokvijalno (takođe sa izostavljenim predikatom, jer se "je" više ne oseća predikatski).

[bukuroshe]

 Očito da ćete morati još malo poraditi na ovom "je li". Napisala sam potpuno ispravno, a to što Vi nešto stavljate u zagradu i prepravljate smisao napisanog, druga je stvar.

[Бојан Башић]

Polako.

Pre svega, ne očekuje se ni od koga ovde da zna napamet Pravopis, pa čak ni da ga poseduje; oni kojima nije pri ruci pitaće šta ih zanima, pa će im neko pomoći. S druge strane, očekuje se da svi znaju koji Pravopis je zvaničan (što zaista nije teško upamtiti, jedan 1960—1993. i njegova dopuna 1993—danas), i da to poštuju, a postoji i tema sa spiskom literature. Stoga, nakon što je Farenhajt precizirao na koji Pravopis se poziva, Sandrina izjava („Taj pravopis koji pominjete vjerovatno je nastao u trci za što većom originalošću i posebnošću...“) deluje VRLO nesuvislo.

Ako smo utvrdili koji Pravopis je zvaničan (a zaista smatram da na to ne treba trošiti tastaturu), možemo se vratiti na temu. Meni zaista bode oči ono razg. i više imam utisak da time Pravopis poručuje kako takav način pisanja nije poželjan. Štaviše, čini mi se da je Farenhajt ovde blizu suštine:

Takođe, gramatičarima će posao biti olakšan ukoliko se jel' identifikuje kao zasebna srasla uzrečica ili rečca, jer bi se onda gramatički mogla objasniti veoma česta razgovorna konstrukcija "Jel' bi ti došao? Jel' su došli?" itd., gde bi jel' postalo supstandardna upitna rečca, koja zamenjuje standardni spoj da li.

Ako ono razg. označava supstandard (a označava, tako piše), onda je moguće da se u ovim situacijama, kada jel’ koristimo kao upitnu rečcu, piše spojeno, iako takva upotreba nije pre svega gramatički korektna. S druge strane, za spajanje nema nikakvog razloga kada je je l’ skraćenje od je li („Je li sve u redu?“; „Je l’ sve u redu?“), a uveren sam da ni ono šturo pravopisno objašnjenje ne želi da kaže kako u ovom slučaju dolazi do spajanja.

[Фаренхајт]

@sandraculic: "Je li ti to pričaš o temi?", što je značenje vašeg "Je li o temi?", ne može opstati ni po kojoj važećoj gramatici srpskog jezika, jer je rečenica u prezentu i pomoćnom glagolu "je" u njoj nema mesta. (Za razliku od "Je li on pričao o temi?", što je potpuno ispravno, pošto je rečenica u perfektu i pomoćni glagol "je" tu i spada.)

Napomena moderatora: izbačena lična prozivka.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: „Je l’“ ili „jel’“